Žene hakeri

Prisustvo žena u cyber prostoru je nesumnjivo. One koriste Internet da bi komunicirale, pravile sopstvene web prezentacije, kupovale preko Mreže, bavile se Internet biznisom ili naprosto samo igrale igrice na Internetu. Ipak, kada se sfera hakovanja pomene, tu ima malo ženskih predstavnika. Ovaj svet je još uvek rezervisan pretežno za mušku populaciju. U svom tekstu „Women hackers – a report from the mission tolocate subversive women on the Net“ Cornelia Sollfrank kaže da je dugo istraživala hakere i tražila među njima dokaz da ne postoji „cyberfeminism“. Međutim, tokom svog dugogodišnjeg istraživanja, našla je malo žena koje su se ozbiljno bavile hakovanjem.

Hakovanje je pre svega zanimacija za tinejdžere koji znaju nešto o programiranju. Ozbiljniji svetski hakeri su uglavnom osobe koje imaju prilično slobodnog vremena ili neki kobajagi buntovnici protiv sistema. U takvoj priči žene se ne pronalaze, delom zbog toga što su konstruktivne po prirodi (a hakerisanje je, ipak, destruktivan posao), delom zato što nemaju strpljenja da rade nešto što im neće doneti korist.

Druga oblast vezana za računare u kojoj su muškarci u "prednosti" zato što se žene za to malo ili uopšte ne interesuju jesu kompjuterske igre. Muškarci mogu sate da provedu praveći kojekakve strategije ili izigravajući Džemsa Bonda, dok je krajnja granica do koje žene u ovoj sferi idu maštanje o figuri a la Lara Kroft.

Razlog ove pojave nije u nesposobnosti žena da razumeju tehniku, već u „nepostojanju motiva“ . Na svetu postoji veliki broj žena koje se bave računarima, izvrsni su programeri, ali nisu zainteresovane za hakovanje. Cornelia Sollfran kaže da „je za žene krađa skupog karmina ili laka za nokte iz parfimerije ono što je za muškarce hakovanje“ . Dešava se da neke devojčice igraju bejzbol, koji je muški sport, ali će se retko koja zaista suštinski zainteresovati za to i naučiti celu statistiku igrača i sve osvajače trofeja od nastanka lige. Ovome u prilog govori i činjenica da većina dečaka počinje da se bavi hakom u tinejdžerskom periodu, dok devojčice u tim godinama imaju drugačije interesovanja.

Bilo je slučajeva da osobe ženskog pola budu uhvaćene kako njuškaju oko sajtova na kojima se mogu kupiti razni kozmetički proizvodi pokušavajući da ukradu broj kreditne kartice kako bi naručile neki od ponuđenih artikala. Međutim, u najvećem broju slučajeva te aktivnosti bile pod nadzorom nekog „muškog“ hakera koji je obavljao sve „tehničke“ radnje, dok bi pred ženom stajala samo večita i nerazrešiva dilema: ŠTA odabrati? Ipak, dešava se da tu i tamo bljesne po neki ženski mozak u cyber prostoru.

Najpoznatija žena haker imala je pseudonim Susan (Susy) Thunder. Rođena kao Susan Headley, odrasla je u porodici u kojoj je bila zlostavljana. Kao tinjedžerka je počela da se bavi prostitucijom u Los Anđelesu. Bila je majstor socijalnog inženjeringa. Svoje izuzetne manipulativne sposobnosti otkrila je uspevajući da putem telefona nabavi različite propusnice za koncerte predstavljajući se kao sekretarica diskografskih kuća. Krajem 70-tih važila je za phreakera vrednog poštovanja. Ubrzo je upoznala hakere Roscoa i Kevina Mitnicka. Već tada su njena specijalnost bili vojni računari . To joj je davalo osećaj moći. Koristila je i metode koje bi bile nezamislive za muške hakere: prostituisala se u vojnim bazama, a zatim bi, dok „mušterije“ spavaju u njihovoj odeći pronalazila dokumenta sa šiframa za pristup računarima iz kojih bi krala datoteke. Bila je u kratkoj vezi sa Roscom, a kada je shvatila da on namerava da se oženi drugom devojkom, provalila je u sistem Američkih lizing kompanija, obrisala sve podatke sa jednog računara, podesila da štampač konstantno štampa papire sa uvredljivim porukama i potpisala se, mimo svih hakerskih profesionalnih kodeksa, kao Rosco i Kevin. To je pomoglo da se njih dvojica kasnije uhapse, a Susan je dobila imunitet u zamenu za svedočenje protiv njih. Pošto je ostavila hakovanje, Susan je radila kao savetnik za bezbednost. U Američkom Senatu govorila je o nacionalnoj bezbednosti, pa je tako jednom prilikom demonstrirala svoje umeće na računarima. Dat joj je kompjuter, modem i naziv sistema koji je trebalo da uhakuje. U troku od 20 minuta, pred njom su stajali svi tajni fajlovi sa sistema.

The Beautiful Blondes (TBB) je četvoročlana ženska hakerska grupa koja je bila veoma aktivna krajem 80-tih godina u Evropi. Ove četiri devojke pod pseudonimima BBR, BBL, BBD i TBB su brzo postale poznate u hakerskom podzemlju zbog svojih veština, a specijalnost su im bili kompjuteri tipa Commodore 64. Dve od njih (BBR i TBB), umrle su 1993. godine, ne dočekavši svoj 20ti rođendan.

U skorijoj istoriji hakovanja, još jedna hakerka postala je poznata po svojim sposobnostima. Belgijanka pod pseudonimom Gigabyte najpoznatija je po tome što je 2003. godine napisala virus W-32/Coconut koji primaocima stiže kao priložena datoteka uz e – mail. Kada se datoteka pokrene, skenira sve e - mail adrese u računaru i na njih šalje sopstvenu kopiju. U isto vreme pokreće se i igrica Coconut shy u kojoj igrač orahom gađa sličicu Grahama Clulya, Sophosovog stručnjaka za viruse. Za svaki pogodak dobijaju se bodovi, a što više bodova korisnik prikupi, to će manje datoteka na njegovom računaru biti inficirano.

Gigabyte je, prethodno, početkom 2002., sa nepunih 15 godina napisala virus Sharpei, o kom se Graham Cluly iz kompanije Sophos izrazio sa nipodaštavanjem, usput je i napomenuo kako žene nemaju programersko umeće, kako su hakeri zavisnici od pizze, ljudi bez seksualnog života i ružni tinejdžeri koji ne izlaze napolje. Revoltirana njegovom izjavom, Gigabyte je napisala pomenuti virus i tako postala pravi hakerska feministkinja i seks simbol za mlade hakere koji su svakodnevno posećivali njenu web prezentaciju pokušavajući da stupe u kontakt sa njom. Posle incidenta sa virusom Coconut shy, Graham Cluly je počeo da izjavljuje kako je Gigabyte „kompetentan programer“. Gigabyte je u svojoj 18toj godini neko vreme bila u vezi sa hakerom Nostalg1c (20), članom belgijske hakerske grupe koja je difejsovala sajt Bele kuće. Njihov zajednički intervju u časopisu Wired možete pročitati ovde.

Iako u cyber prostoru ima više muškaraca, ne treba zaboraviti činjenicu da je prvi kompjuterski programer bila žena. U pitanju je Ada Lovelace, ćerka Lorda Byrona iz neuspelog braka sa Annabellaom Milbanke. Ada je bila haker u klasičnom smislu te reči: sa svojim prijateljem Charlesom Babbageom posvetila se priodnim naukama. Babbage je od 1837, pa sve do svoje smrti 1871 radio na konstruisanju analitičke mašine, a Ada je napisala program tj software za nju. Analitička mašina je bila namenjena za nalaženje vrednosti svakog matematičkog izraza za koji znamo kako da ga izračunamo, to jest redosled operacija koje treba izvršiti i bazirala se na algoritmima.

Potpuno je očigledno da se nastavlja trend da muškarci dominiraju u društvu koje se bazira na tehnologiji. Ipak, žene koje su se pojavile na hakerskoj sceni bile su veoma uspešne, i što je možda i bitnije, veoma poštovane od svojih kolega hakera. Međutim, postoje žene hakeri koje kriju svoj identitet iza muških pseudonima. Po prvi put u istoriji dešava se da jedan pol u potpunosti simulira onaj drugi, a takođe i ženi da se prema njoj ponašaju kao prema muškarcu.