Obe ove grupe su veoma slične po svojim karakteristikama. I jedni i drugi imaju ograničeno znanje u koriščenju računara, a samim tim i problem sa socijalizacijom u okviru hakerske potkulture. Zbog svog ograničenog znanja često krše etiku, a da toga i nisu svesni. Njihova jedina želja je da nauče dovoljno kako bi se dokazali u svetu hakera ne bi li dobili priznanje od drugih za to što rade.Ova vrsta hakera nastala je sredinom 80tih godina prošlog veka, kao reakcija na film „War Games“. Tinejdžeri su prosto poludeli za hackovanjem, a mediji su punili svoje stranice pričama o podvizima hakera koji zapravo to nisu bili. U to vreme svaki larval hacker bio je „potrčko“ nekom ozbiljnijem hakeru. Kada bi, na primer, telefonska kompanija ušla u trag nekom phreakeru koji je krao impulse, njegov prijatelj larval hacker dobio bi zaduženje da pronađe novi računar. Larval hacker je kao nagradu za to dobijao pažnju, znanje i socijalni status.
