Hakerska etika

Prema Jargon Fileu hakerska etika je:

1. verovanje da je širenje informacija moćna pozitivna osobina i da je etička dužnost hakera da dele svoje znanje kreiranjem besplatnih programa i omogućavanjem pristupa informacijama i kompjuterskim izvorima kada god je to moguće.

2. verovanje da je provaljivanje u sistem radi zabave i istraživanja etički ispravno dok god haker ne počini krađu, vandalizam ili oda poverljive podatke.

(videti original iz jargon Filea)

Oba verovanja su su široko rasprostranjena među hakerima i veliki deo hakerske populacije se, između ostalog bavi pisanjem besplatnih programa. Drugi, pak idu dalje, pa smatraju da bi SVE informacije trebalo da budu slobodne i da je postojanje bilo kakvog privatnog vlasništva loše (takva je na primer filozofija GNU projekta).

Provaljivanje u sistem radi zabave i istraživanja je definicija etike koja je izazvala mnogo polemika jer mnogi ljudi smatraju da je hakovanje samo po sebi neetično, kao i provaljivanje u sisteme. Neki hakeri su pokušali da opovrgnu ove stavove time što su provaljivali u sisteme, a zatim sistem-operaterima putem maila slali besplatne savete i uputstva kako da „zakrpe“ rupu u sistemu. Bez obzira na različite stavove, zajedničko za sve hakere jeste da obožavaju da dele saznanja, tehničke trikove i programe sa svojim kolegama. Zahvaljujući ovakvom osećanju zajedništva među hakerima velike kooperativne mreže kao što su Usenet , FidoNet i Internet mogu da rade bez centralne kontrole.

Tokom vremena, uz razvoj tehnologije, menjao se i etički pristup hakovanju, pa tako možemo razlikovati sledeće:

Originalna hakerska etika

Etika hakera 90tih godina