Hakerska kultura razvija se početkom 60tih godina prošlog veka. Posle 1969. godine stopila se sa tehnološkom kulturom u koju su spadali začetnici Interneta. Vremenom su se u nju stapale sve kulture vezane za razvoj teknologije i računara, pa je od 1990tih hakerska kultura skoro izjednačena sa onim što se zove „pokret otvorenog koda“ (open source movement).
Hakerska potkultura razvija se u okviru hakerske kulture i predstavlja onaj njen deo koji se povezuje sa kompjuterskim podzemljem. Tu spadaju black hackers, crackers, lamers... Pripadnici ove potkulture se ne distanciraju od hakerske kulture već se prepliću sa njom, naglašavajući da imaju mnogo toga zajedničkog: članove, političke i društvene ideologije i ljubav prema učenju o tehnologiji.
Centralni stubovi hakerske kulture na kojima se ona razvija jesu: Internet, World Wide Web, GNU projekat, Linux operativni sistem i sve hakerske kreacije. Od 1990tih pa nadalje, hakerska kultura dobija još neke prepoznatljive simbole: Tux, the Linux penguin, the BSD Daemon, Perl Camel, kao i Hakerski amblem, koji je predložio Eric S. Raymond. Jargon File, imao je specijalnu ulogu u pozicioniranju hakerske kulture i sigurno je jedan od njenih kamena temeljaca.
Spoljne manifestacije hakerskih aktivnosti je lako uočiti i nabrojati, jer su one zaista mnogobrojne i stvorene su za veoma kratko vreme. Težište ovog bloga se bazira na unutrašnjoj strukturi hakerske zajednice, na njihovim običajima, načinu života, načinu komunikacije i psihološkim profilima.
Poznato je da svaka kultura ima u sebi svoje osobene karakteristike po pitanju glavnih osobina, načina komunikacije, međusobnim odnosima između pripadnika, ponašanju, navikama... Ljudi u modernom društvu uglavnom o hacker-ima imaju predrasude. Najčešći stereotip o hakerima izgleda ovako: hacker je belac, 165 cm visok, mršav i koščat, sa naočarima i tregerima, liči na Stevea Urkela i nema društveni život.
Malo je ljudi koji znaju da biti haker znači „biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči.“
Dakle, stereotipa nema, ili bar ne bi trebalo da ih bude. Ali u hakerskoj kulturi izvesno postoje neki obrasci ponašanja i crte zajedničke za sve pripadnike ove zajednice. Blogeru su najupečatljiviji ostali način komunikacije, psihološki profil i način života.
Hakerska potkultura razvija se u okviru hakerske kulture i predstavlja onaj njen deo koji se povezuje sa kompjuterskim podzemljem. Tu spadaju black hackers, crackers, lamers... Pripadnici ove potkulture se ne distanciraju od hakerske kulture već se prepliću sa njom, naglašavajući da imaju mnogo toga zajedničkog: članove, političke i društvene ideologije i ljubav prema učenju o tehnologiji.
Centralni stubovi hakerske kulture na kojima se ona razvija jesu: Internet, World Wide Web, GNU projekat, Linux operativni sistem i sve hakerske kreacije. Od 1990tih pa nadalje, hakerska kultura dobija još neke prepoznatljive simbole: Tux, the Linux penguin, the BSD Daemon, Perl Camel, kao i Hakerski amblem, koji je predložio Eric S. Raymond. Jargon File, imao je specijalnu ulogu u pozicioniranju hakerske kulture i sigurno je jedan od njenih kamena temeljaca.
Spoljne manifestacije hakerskih aktivnosti je lako uočiti i nabrojati, jer su one zaista mnogobrojne i stvorene su za veoma kratko vreme. Težište ovog bloga se bazira na unutrašnjoj strukturi hakerske zajednice, na njihovim običajima, načinu života, načinu komunikacije i psihološkim profilima.
Poznato je da svaka kultura ima u sebi svoje osobene karakteristike po pitanju glavnih osobina, načina komunikacije, međusobnim odnosima između pripadnika, ponašanju, navikama... Ljudi u modernom društvu uglavnom o hacker-ima imaju predrasude. Najčešći stereotip o hakerima izgleda ovako: hacker je belac, 165 cm visok, mršav i koščat, sa naočarima i tregerima, liči na Stevea Urkela i nema društveni život.Malo je ljudi koji znaju da biti haker znači „biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči.“
Dakle, stereotipa nema, ili bar ne bi trebalo da ih bude. Ali u hakerskoj kulturi izvesno postoje neki obrasci ponašanja i crte zajedničke za sve pripadnike ove zajednice. Blogeru su najupečatljiviji ostali način komunikacije, psihološki profil i način života.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovde mozete ostaviti Vas komentar. HVALA!!!