Začeci hakovanja nemaju veze sa upotrebom kompjutera. Njegovi koreni su usađeni u nastanak i razvoj telekomunikacionog biznisa. Ti hakerski „dinosaurusi“ nastali su još 1878 godine i radili su na telefonskim centralama kao operateri. Još tada ih je pratio loš glas zbog navodnog prisluškivanja telefonskih razgovora, izvođenja raznih neslanih šala na radnom mestu kao i zloupotrebe telefonskih veza. Nastankom digitalizacije, telefonske kompanije su prve uvele računare u svoje poslovanje kako bi zamenili ljudske operatere.
Prvi hakeri u modernom smislu nastali su krajem 60-tih godina prošlog veka i to, gde drugo, nego na MIT-u. Nazivali su se „phranksters“ i to je bila jedna gomila znatiželjnika koja je žarko želela da lično proveri i otkrije kako kompjuter funkcioniše. A zna se da su prvobitni računari bili veličine jedne prosečne sobe, u staklenim kutijama koje su bile klimatizovane. Upravljanje njima bilo je veoma skupo, a programeri su imali ograničen pristup njima. Tada se pojam „hack“ javlja kao oznaka prečica koje pišu i koriste programeri da bi lakše upravljali tim računarima. Ovi ljudi odgovaraju onoj definiciji hackera koja kaže da je hacker „osoba koja uživa u istraživanju detalja u programiranim sistemima i poboljšanja njihove upotrebne moći, suprotno većini korisnika koji uče samo neophodni minimum korišćenja tih sistema.“ Kada se to povezalo sa digitalizacijom telefonije, hakeri su naučili da kradu telefonske impulse, lopovi da hakuju pa su stapanjem ove dve „sorte“ ubrzo nastali „phreakersi“.
Kao što se može zaključiti, prvi hakeri su bili totalni „pozitivci“. Oni su radili na unapređenju računarske tehnologije i pronalaženju novih načina korišćenja računara. Ovaj period karakterišu različiti pronalasci koji su olakšavali rad na kompjuterima, a ne aktivnosti koje bile destruktivne prirode. I zato su prvi hakovi u stvari inventivne kreacije prvih majstora kompjuterskih veština.
Osim krađe telefonskih impulsa, u ovom periodu, kao posledica detinje radoznalosti hakera nastali su mnogi izumi bez koga bi većinih današnjih korisnika rad sa računarom bio nezamisliv. Dr Douglas Engelbart 1968. godine izumeo je HTML jezik (Hyper Text Mark-up Language) kojim se prave web stranice; konstruisao je miša, bez koga danas više od polovine korisnika ne bi moglo da koristi računar, ne znajući da im miš i ne treba jer za sve operacije postoje prečice na tastaturi. Prozori na ekranu (windows), cross-file editovanje i još 20tak patenata delo su ovog kompjuterskog entuzijaste .
Još jedan izum koji će svakako ostaviti traga na celokupan razvitak kompjuterske tehnologije jeste operativni sistem Unix. Nastao je 1969. godine iz glave Denisa Richiea, Kena Tomphsona, Douglasa McIlroya i Joea Ossannae, stručnjaka koji su radili u Bell-ovim laboratorijama u SAD. Richie je i kreator kompjuterskog jezika C.
Prvi hakeri u modernom smislu nastali su krajem 60-tih godina prošlog veka i to, gde drugo, nego na MIT-u. Nazivali su se „phranksters“ i to je bila jedna gomila znatiželjnika koja je žarko želela da lično proveri i otkrije kako kompjuter funkcioniše. A zna se da su prvobitni računari bili veličine jedne prosečne sobe, u staklenim kutijama koje su bile klimatizovane. Upravljanje njima bilo je veoma skupo, a programeri su imali ograničen pristup njima. Tada se pojam „hack“ javlja kao oznaka prečica koje pišu i koriste programeri da bi lakše upravljali tim računarima. Ovi ljudi odgovaraju onoj definiciji hackera koja kaže da je hacker „osoba koja uživa u istraživanju detalja u programiranim sistemima i poboljšanja njihove upotrebne moći, suprotno većini korisnika koji uče samo neophodni minimum korišćenja tih sistema.“ Kada se to povezalo sa digitalizacijom telefonije, hakeri su naučili da kradu telefonske impulse, lopovi da hakuju pa su stapanjem ove dve „sorte“ ubrzo nastali „phreakersi“.
Kao što se može zaključiti, prvi hakeri su bili totalni „pozitivci“. Oni su radili na unapređenju računarske tehnologije i pronalaženju novih načina korišćenja računara. Ovaj period karakterišu različiti pronalasci koji su olakšavali rad na kompjuterima, a ne aktivnosti koje bile destruktivne prirode. I zato su prvi hakovi u stvari inventivne kreacije prvih majstora kompjuterskih veština.
Osim krađe telefonskih impulsa, u ovom periodu, kao posledica detinje radoznalosti hakera nastali su mnogi izumi bez koga bi većinih današnjih korisnika rad sa računarom bio nezamisliv. Dr Douglas Engelbart 1968. godine izumeo je HTML jezik (Hyper Text Mark-up Language) kojim se prave web stranice; konstruisao je miša, bez koga danas više od polovine korisnika ne bi moglo da koristi računar, ne znajući da im miš i ne treba jer za sve operacije postoje prečice na tastaturi. Prozori na ekranu (windows), cross-file editovanje i još 20tak patenata delo su ovog kompjuterskog entuzijaste .
Još jedan izum koji će svakako ostaviti traga na celokupan razvitak kompjuterske tehnologije jeste operativni sistem Unix. Nastao je 1969. godine iz glave Denisa Richiea, Kena Tomphsona, Douglasa McIlroya i Joea Ossannae, stručnjaka koji su radili u Bell-ovim laboratorijama u SAD. Richie je i kreator kompjuterskog jezika C.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovde mozete ostaviti Vas komentar. HVALA!!!