Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 

Psihološki profil hakera - pojava, crte ličnosti, komunikacija

0 komentara
Ljudi gaje određene stereotipe kada su hakeri u pitanju. Priča o smešnom, malom, mršavom belcu koji nema socijalni život je skup ekstremnih osobina koje mogu imati hakeri i nikako ne predstavlja stereotip prosečnog pripadnika hakerske zajednice.

Jargon File sadrži jedan deo posvećen psihologiji i načinu života hakera, njihovim navikama i preferencijama.

Zavirimo malo!
POJAVA : Hakeri su veoma inteligentne osobe, istrošenog izgleda, apstraktni su. Iako se bave profesijom koja zahteva dosta sedenja, pretežno su mršavi. Ukoliko pate od prevelike težine, onda je to u ekstremu, baš kao i mršavost. Retko su preplanulog tena

CRTE LIČNOSTI : Ono što je zajedničko svim hakerima jeste visok koeficijent inteligencije, velika radoznalost i lakoća intelektualne apstrakcije. Stimulišu ih nova saznanja. Većina su individualci i antikonformisti. Imaju povišenu sposobnost apsorpcije znanja i obraćaju pažnju na mnoštvo „običnim ljudima“ nebitnih detalja, prepuštajući kasnijem iskustvu da im da kontekst i značenje. Osoba sa prosečnom analitičkom inteligencijom koja ima ovu sposobnost može biti izvrstan haker, dok kreativni genije kome nedostaje ova karakterna crta nikada neće dostići taj nivo. Većina hakera smatra da je „hakovanje upotreba znanja zarad sticanja novih saznanja.“

Suprotno već pomenutim stereotipima, hakeri nisu jednostrani. Trude se da budu uključeni u bilo koju temu koja izaziva intelektualni napor, i mogu podjednako dobro da diskutuju o mnoštvu različitih tema - pod uslovom da ih dovoljno zainteresujete kako se ne bi povukli i vratili hakovanju. Interesantno je da hakeri, što su bolji u hakovanju, to su svestraniji i otvoreniji i za druge teme. Hakeri se plaše kontrole i ne žele da imaju veze ni sa čim što je obavezujuće i autoritativno. Sa druge strane, kao što dete voli da upravlja električnim vozićem, tako i haker uživa da radi komplikovane radnje navodeći računar da to obavlja za njega Ali to mora biti njegova, i samo njegova aktivnost. Ne vole monotoniju, neodređenost i većinu dosadnih stvari koje prate život. Imaju tendenciju da budu savršeno sređeni na intelektualnom planu, a da im ostali aspekti života budu u haosu. Kod za program biće savršeno napisan, iako su radni sto i kućište računara zatrpani đubretom.

Većina hakera ne nalazi motivaciju u opštem društvenom prihvatanju ili novcu. Njih privlače izazovi, uzbuđuju ih nove igračke. Interesovanje za posao imaju samo ako ga posmatraju kao izazov ili kao igračku sa kojom će se igrati. Njihov tip ličnosti je intovertan, intuitivan i misleći, za razliku od tipa koji dominira u glavnoj kulturi.

NAČIN KOMUNIKACIJE : 1337 je razvijeniji u pisanom nego u govornom obliku. To je zbog toga što su i hakeri mnogo bolji u pisanom izražavanju nego u živoj interpersonalnoj komunikaciji. I dok je leet uvek otvoren za nove kovanice, hakeri su, po pravilu, veoma osetljivi na značenje reči kada govore sa „nekim oči u oči“ i veoma su precizni u njihovoj upotrebi.

NEGATIVNE CRTE LIČNOSTI : Hakeri nemaju sposobnost emotivne identifikacije sa ostalim ljudima. To može biti delom zbog toga što hakeri nisu kao „ostali ljudi“. Često teže aroganciji, iskazivanju nestrpljenja prema ljudima i stvarima za koje smatraju da im traće vreme. Ponekad su cinični, a tendencija da druge ljude posmatraju na isti način kao i sebe (racionalne, slikovite i „cool“) dovodi do slabljenja komunikacionih sposobnosti. To se najbolje vidi u situacijama sukoba i pregovora.

Ipak, postoji jedna stvar u kojoj su neki od njih izuzetno dobri, a to je socijalni inženjering , ili, prostije rečeno, manipulacija drugim ljudima. Ovo se prvenstveno odnosi na phreakere koji su neretko dolazili do poverljivih šifara upravo ubeđivanjem i manipulacijom. Pozvali bi nekog i za čas izvukli iz njega lozinku za pristup računaru, broj kreditne kartice ili broj naloga za pristup internetu. Nekrunisani kralj "socijalnog inženjeringa" je poznati haker Kevin Mitnick, koji je svoja iskustva pretočio u knjigu "Art of Deception" u kojoj govori o kontrolisanju ljudskog faktora u bezbednosti računara.

Hakeri imaju bolesnu naviku da stvarima pristupaju iz tehničkog ugla, zato što bi to bio zanimljiviji način da se određeni problem reši. Zbog svoje strasti za činjenjem Prave Stvari (one za koju oni smatraju da je Prava) izuzetno su netolerantni po pitanjima tehnike i ne dozvoljavaju da se neka pojava sagleda iz drugog ugla sa tehničke strane. Na primer, hakeri stare škole sa nipodaštavanjem gledaju na Unix i Linux hakere, Unix hakeri preziru Windows, a korisnici Useneta smatraju da je IRC obično gubljenje vremena. Zbog svega ovoga, hakeri imaju problem u izgrađivanju dugotrajnog odnosa sa okolinom i ostvarivanju trajnijih veza. Kao proizvod nastaju klasični „kompjuterski gikovi“: nesposobni za odnos sa drugima, seksualno frustrirani i očajni kada nisu prihvaćeni u željenom društvu. Na svu sreću, takvi slučajevi su malobrojni, iako se većina hakera može prepoznati neke od navedenih osobina u svojoj ličnosti. Često su totalno dezorganizovani i smotani kada je u pitanji komunikacija sa fizičkim svetom.

Tokom 1994 i 1995 godine kod ljudi koji se bave hakovanjem otkriven je ADD sindrom (Attention Deficit Disorder) koji je okarakterisan nemogućnošću održavanja pažnje kombinovano sa hiperfokusiranjem na stvari koje ih zanimaju. 1999. godine otkriva se AS (Asperger’s syndrom). Ovaj poremećaj se zove i ”visokofunkcionalni autizam”. Ispoljava se u nemogućnosti da se razume govor lica i tela drugih osoba, kao i nemogućnost saosećanja sa njima. Na drugoj strani, postoji visok koeficijent inteligencije, velike analitičke sposobnosti kao i izuzetna sposobnost rešavanja problema na tehničkom polju. Oba sindroma pripisana su anomalijama neurotransmitera. Hakeri su tada primetili da većinska kultura pokazuje tendenciju da patologizira normalne varijacije u ličnosti i nisu želeli da budu ispitivani kako bi se naučno potvrdilo da ti sindromi zaista postoje. Smatrali su da društveni sistem koji se zasniva na autoritetu nema sluha za „drugačije“ ljude i da će pokušati da ih protera ili izleči kako bi se pravilno uklopili u „dobro socijalizovano“ društvo. Zbog toga hakeri smatraju da imaju razloga da budu skeptični prema kliničkim objašnjenjima svoje ličnosti. Ipak, ostaje podatak da se ADD javlja u većem procentu kod ljudi koji se bave hakom nego kod „običnih ljudi“ od kojih 3-5 % ima sindrom. AS je ređi i javlja se kod 0.4-0.5% ljudi koji se ne bave hakovanjem.
Post a Comment