Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 

Velikani svetskog haka - Kevin Mitnick

0 komentara

Mnogo je ljudi koji se bave hakom. Mnogo je i stvari koje su oni počinili, što dobrih što loših. Ali je malo ljudi koji su izazvali toliko divljenje s jedne, i neverovatne optužbe i osude sa druge strane. Jedna od legendi haka jeste Kevin Mitnick, koga svi u hakerskoj zajednici veoma dobro znaju pod nadimkom Condor.

Kevin Mitnick rođen je 1946. godine u predgrađu Los Anđelesa. Računarima je počeo da se bavi u srednjoj školi . Sa 17 godina, dok je provaljivao u telefonski sistem jedne radio stanice, upoznao je Roscoa, vođu jedne „bande“ phreakersa. Naravno, i Rosco je istovremeno provaljivao u isti sistem pa su se tako slučajno i sreli. U početku je njihova specijalnost bila pravljenje štosova povezivanjem telefonskih linija ili zbunjivanje korisnika telefona. Na primer, dešavalo se da upadnu u vezu nekom ko je želeo da telefonira izvesnom gospodinu Smithu i tada bi se iz slušalice začuo glas nekog od veselih phreakera: „Da, izvolite Madam? Dobili ste centralu. Broj gospodina Smith-a je 6-8-5-7-8-9 i po. Ne znate kako da okrenete „i po“? E pa žao nam je, madam!“

Sa 17 godina je proveo 3 meseca u prihvatnom centru za maloletnike, pošto je sa svojom „bandom“ upao u Pacific Bell kompaniju u iz koje su izneli izveštaje, šifre za pristup podacima i operativne priručnike za COSMOS sistem. 1983 godine osuđen je na 6 meseci boravka u zatvoru za maloletnike jer je koristeći računar Univerziteta Južne Kalifornije , preko ARPANET-a upao u Pentagon. Pacific Bell mu je opet bio na meti 1984. godine kada je vršljao po njihovom sistemu na kome su se nalazili brojevi kreditinih kartica. Uspeo je da pobegne dok je policija dolazila da ga uhapsi. Na meti njegovog haka bili su i: Santa Cruz Operation (1987), Jet Propulsion Laboratory (1987), Dogital Equipment Corporation, opet Pacific Bell (1992), California Department of Motor Vehicles (1994), WELL (1995), Motorola, Nokia...

Ipak,najveću medijsku pažnju Mitnick je privukao kada je optužen za upad u računar Tsutomu Shimomurae . To je bio početak borbe dva hakerska majstora. Kada je Mitnick uhapšen u februaru 1995. godine, javnost je bila podeljena. Jedni su ga poštovali i smatrali za velikog hakera, dok su ga drugi osuđivali kao najgoreg kriminalca i provalnika. Jedno je sigurno, javnost je bila preplašena. Još dok je bio na slobodi, o Mitnicku su kružile priče da je sposoban da izazove Treći svetski rat tako što bi preko mobilnog telefona lansirao vojne projektile. Kada je uhapšen, posle nekoliko dana u zatvoru prebačen je na režim oštrog nadzora, jer navodno ugrožava bezbednost. Niko od nadležnih nije umeo da objasni razloge njegove izolacije. Po zatvoru su kružile glasine da Mitnick ume da prepravi vokmen u radio prijemnik koji bi mu služio da prisluškuje stražarske sobe. Naravno, ništa od toga nije bilo tačno. Tokom suđenja, Mitnick je uspeo da pobije neke od tačaka optužnice. Čak je i veliki gigant „Motorola“, u čiji je sistem Mitnick jednom prilikom bio upao, javno izdao saopštenje u kome se kaže da tom prilikom nije načinjena nikakva materijalna šteta. Takođe, nisu pronađeni nikakvi dokazi koji bi nagovestili da je Mitnick hakovanje koristio zarad pridobijanja materijalne koristi.

Mitnicku je presuda izrečena tek 1999. godine. Tokom procesa, 49 meseci sudije nisu dozvolile nikakvu raspravu o kauciji . Osuđen je na 5 godina strogog zatvora, ali je u njemu proveo samo godinu dana pošto je odbrana izdejstvovala da mu se vreme provedeno u zatvoru tokom suđenja uračuna u kaznu. Mitnick je oslobođen 21.januara 2000. i po izlasku iz zatvora tri godine nije smeo da koristi računar niti bilo kakav aparat za bežičnu komunikaciju, a uskraćeno mu je i pravo da se zaposli u bilo kojoj firmi koja se bavi kompjuterima.

Uz neosporno kompjutersko znanje, Mitnick se u svojim poduhvatima najviše služio socijalnim inženjeringom. Uspevao je da dođe do podataka ne približavajući se računarima, i to je između ostalog bio jedan od oslonaca njegove odbrane. Po izlasku iz zatvora napisao je knjigu o socijalnom inženjeringu pod nazivom „The Art of Deception“ (”Umetnost prevare”). Knjiga "The Art of Intrusion" ("Umetnost provale") takođe je njegovo delo i ona se više bavi objašnjenjima hakovanja i načinima na koje su se neki hakovi desili.

1995. godine, napravljen je i film ”Takedown” čija je radnja bazirana na njegovom životu, a predstavlja nastavak kultnog filma „Hackers“

Jedanaest godina posle hapšenja Mitnick ima firmu Mitnick Security Consulting, LLC koja se bavi konsaltingom u oblasti bezbednosti računara, predaje na konferencijama i seminarima o IT-u i ko-autor je na dve knjige koje govore o bezbednosti računara i socijalnom inženjeringu. A Condorovi hakovi se i danas prepričavaju u hakerskoj zajednici sa puno poštovanja.


Jedan od intervjua sa Mitnickom možete pogledati ovde



Više o Kevinu Mitnicku možete pronaći na sledećim adresama:

Kevin Mitnick na Google-u
Kevin Mitnick na Youtubeu
Kevin Mitnick na Wikipediji
Neobjavljena autobiografija Kevina Mitnicka
Jedan od prikaza afere Mitnick/Shimomura
Post a Comment