Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 

Phreakers

0 komentara
Ova kovanica nastala je spajanjem reči „telefon“ (phone) i „provala“ (breaking). Logično, u pitanju su hakeri čija je uska specijalnost krađa telefonskih impulsa, obavljanje međunarodnih poziva na račun drugog lica i sve one aktivnosti koje se tiču telefonskog saobraćaja.

Prvi „phreaker“ nastao je igrom slučaja, 1971. godine kada je vijetnamski veteran John Drapper u slušalicu dunuo dečijom pištaljkom koju je našao u kutiji korn-fleksa. Sa druge strane se začuo signal koji je značio da je veza slobodna za telefoniranje. I to na račun države! „Caka“ je bila u tome što je pištaljka reprodukovala zvuk na 2600 megaherca, identičan kao onaj koji se dobije kada se novčić ubaci u telefonsku govornicu. Tako je Drapper, kasnije poznat kao Captain Crunch postao prvi phreaker, a njegovo otkriće dalje je razvijalo sve moguće zaobilaznice kada je plaćanje telefonskih računa u pitanju. Hakeri su počeli da prave blue box (plave kutije) čiji su oscilatori proizvodili zvuke na 2600 megaherca.

Osim pištaljkama, phreakersi su se u početku bavili i „surfovanjem preko ramena“. Odlazili bi na autobuske stanice ili aerodrome, gde je bilo telefonskih govornica i krišom beležili koje su brojeve pozivali oni koji su koristili telefon. To bi zapisali i onda bi te iste brojeve oni koristili za telefoniranje. Sedamdesetih godina prošlog veka ovo je bio veoma unosan posao, jer su phreakersi te „šifre“ prodavali emigrantima po Americi koji su želeli da se bez nadoknade ispričaju sa rodbinom u matičnoj zemlji.

Sveopštom digitalizacijom i uvođenjem računara u široku upotrebu, mogućnosti phreakersa postale su neograničene. Nastalo je „ratno biranje“, pa je tako danas moguće uključiti mali programčić koji će sam naizmenično pozivati sve moguće kombinacije brojeva dok ne naleti na pravu kombinaciju koja će omogućiti pristup nekom telefonu. Phreakeru ostaje samo da sačeka da mu program izbaci odgovarajuću šifru.

Čuveni hakerski magazin "2600" dobio je ime upravo po 2600 mhz koliko je reprodukovala pištaljka Captain Cruncha.

Intervju sa Captain Crunchom iz 1995. godine možete pročitati ovde.
Post a Comment