24.06.12. Komitet Evropskog parlamenta predložio odbacivanje Sporazuma o borbi protiv piraterije

Trgovinski komitet Evropskog parlamenta danas je preporučio odbacivanje Međunarodnog sporazuma o borbi protiv piraterije ACTA, a odlučeno je i da poslanici glasaju o kontroverznom dogovoru 4. jula, kao što je i planirano.

Komitet je sa 19 glasova "za" i 12 "protiv" preporučio odbacivanje Sporazuma. Trgovinski komitet obrađuje međunarodne sporazume i njegova preporuka ima određenu težinu u Evropskom parlamentu.

 

Poslanici navode da je višestranačko glasanje signal da će Evropski parlament 4. jula odbaciti Međunarodni sporazum o borbi protiv piraterije. To bi mogao biti prvi slučaj da je Evropski parlament, nakon 2008. kada su mu ojačana ovlašćenja, odbacio neki međunarodni sporazum.

 

- Glasanje je pretposlednji ekser na kovčegu Međunarodnog sporazuma o borbi protiv piraterije - rekao je član Stranke zelenih iz Nemačke Jan Filip Albreht.

 

Cilj Sporazuma jeste smanjenje krađe zaštitnih trgovinskih oznaka i borba protiv onlajn piraterije, ali je akt izazvao zabrinutost, posebno u istočnoevropskim državama zbog cenzure i pojačanog praćenja korisnika.

 

Samo nekoliko članica EU, uključujući Nemačku, bile su uzdržane od potpisivanja Sporazuma, dok su brojne izrazile zabrinutost o uticaju akta na njihove građane.

 

Protesti su održani u nekoliko gradova u Evropi zbog čega je niz članica EU donelo odluku o suspenziji ratifikacije ovog sporazuma.

 

Sporazum izaziva negodovanje među aktivistima pokreta za slobodu govora, koji smatraju da ovaj akt vlastima daje previše ovlašćenja i ide dalje od kontroverznog američkog zakona Stop onlajn piratskim aktima.

 

Sporazum su do sada potpisale SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja.

Izvor:  Blic

24.06.12. Najčešće greške koje pravimo kada smišljamo lozinku

Ljudi često misle da su njihove lozinke putem kojih se loguju na neki sajt ili društvenu mrežu, dovoljno specifične i jedinstvene, te da je njihov nalog bezbedan. međutim, kada su pre par dana hakeri napali društvenu mrežu "Linkedin" ova pretpostavka se pokazala pogrešnom.

Infografika koju je objavila kompanija "Rapid7" za zaštitu na internetu, otkriva da je 30 najčešćih lozinki ukradeno prošle nedelje kada je došlo do upada hakera na sajt "Linkedin-a".

 

Postoji na stotine duplikata i šema koje su povezane sa kompromitujućim informacijama o logovanju korisnika, što će velikom broju korisnika zadati glavobolju.

 

Među najpopularnijim lozinkama koje su sa lakoćom otkrivene i ukradene bile su reči poput "link", "bog", "Isus", "anđeo", "Majkl", "Džordan", "volim te", "volim", "posao", "tačno", "zmaj", "fudbal", "the", "majmun", "povezati", "rad", karijera", đavo", zatim numeričke sekvence "1234" i "123456", ali i psovke.

Najčešće greške koje pravimo kada kreiramo lozinku

Bez psovki: Fraze ili izrazi koji u sebi sadrže neku psovku pravi su mamac za hakere i spadaju među najslabije lozinke. Izbegavajte korišćenje psovki i da se ne biste dovodili u neprijatnu situaciju na poslu ili privatnom životu.

 

Bez asocijacija: Da biste lakše zapamtili lozinku nekada je lakše da je vežete za ime samog sajta, društvene mreže ili napravite neku sličnu asocijaciju, baš kao i članovi "Linkedina", kojima je lozinka bila "link". Međutim, ova lozinka takođe ima minimalni stepen zaštite i lako se otkriva.

 

Bez religije: Stručnjaci savetuju da izbegavate termine koji imaju veze sa religijom, jer su veoma česti, a samim tim laki za otkrivanje.

 

Bez brojeva: Ljudima je nekada lakše da umesto reči upišu niz brojeva, najčešće od 1 do 6, pretpostavljajući da je to toliko prosto da nikome osim njih neće pasti na pamet, što je svakako velika zabluda.

 

Dužina je bitna: Preporuka je da lozinka ima makar četiri kraće reči koje se lako pamte i koje su međusobno vezane, ne pisane odvojeno, te zajedno čine frazu, što hakeru otežava posao dešifrovanja.

 

Bez emocija: Veliki broj lozinki je vezan za ljubav i reč "voleti" što se nikako ne savetuje korisnicima na internetu jer se lako otkrivaju i dešifruju. 

Izvor: Blic, Rapid7

 

30.05.12. Albanski hakeri upali na internet stranicu Zavoda za udžbenike RS

Albanski hakeri upali su na internet stranicu Zavoda za udžbenike Republike Srpske i ostavili poruku u kojoj veličaju samoproglašenu nezavisnost Kosova.
Na stranici institucije Srpske koja promoviše obrazovanje i vaspitanje šiptari su postavili zastave takozvanog Kosova i Albanije i poruku zahvalnosti „svim zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova“.

Izvor: @tv

29.05.12. Kasperski: Otkriven kompleksni ciljani sajber napad "Plamen"

Kompjuterski istraživači saopštili su danas da je otkriven kompleksni ciljani sajber napad koji prikuplja privatne i službene podatke u državama, poput Izraela i Irana.

Stručnjak iz ruske kompanije za bezbednost na internetu „Kasperski“ Vitalij Kamluk izrazio je uverenje da je štetni softver, poznat po imenu "Plamen" (Flame), aktivan od avgusta 2010. godine.

Kompanija "Kasperski" izrazila je uverenje da je napad pokrenut pod pokroviteljstvom države, ali da ne može sa sigurnošću govoriti o samom poreklu programa.

Stručnjaci "Plamen" opisuju kao "najkompleksniji koji je ikad otkriven".

U prošlosti ciljani štetni programi poput "Staksneta" bili su usmerni na nuklearnu infrastrukturu u Iranu. Drugi, poput "Dukua" pokušavali su da se ubace u mreže kako bi "ukrali" podatke.

Prema Kamlukovim riječima, novootkriveni štetni program ne uzrokuje fizička oštećenja, već prikuplja velike količine osetljivih podataka.

- Po ulasku u kompjuterski sistem "Plamen" počinje kompleksan niz operacija, među kojima je pretraga mrežnog protoka, uzimanja snimaka, snimanje audio-razgovora, kopiranjem rada na tastaturi - rekao je Kamluk.

On je dodao da je odabrano više od 600 meta, od pojedinaca do poslovnih firmi, akademskih institucija i vladinih sistema.

Izvor: Blic , BBC

20.05.12. Čovek koji je stvorio internet ne koristi Fejsbuk

Leonard Len Klajnrok (77), jedan od tvoraca interneta i verovatno prvi čovek koji ga je koristio, danas odbija da koristi Fejsbuk i tvrdi da mu nije potreban. “Odličan je za moje unuke, ali nije za mene”, kaže ovaj profesor Kalifornijskog Univerziteta.

Klajnrok priznaje da je njegov odgovor generacijski uslovljen, i verovatno bi tako nešto rekao i vaš deda, ali u ovom slučaju razlog nije nepoznavanje najsavremenije tehnologije, karakteristično za većinu starijih ljudi.

 

Klajnrok je, naime, bio član tima koji je izmislio internet, i to još daleke 1969, kada su istraživači okupljeni u laboratoriji Kalifornijskog univerziteta međusobno razmenjivali probne podatke između dva tadašnja glomazna kompjutera.

 

Bio je to začetak mreže Arpanet, koja se vremenom transformisala u internet kakav danas poznajemo.

- Zapravo imam osećaj već viđenog i doživljenog. Nemam više potrebu da širim kontakte i da nalazim nove društvene grupe s kojima bih se povezao. Teško mi je da održim kontakt i sa ljudima sa kojima sam već povezan. Elektronska pošta mi je zatrpana porukama, moji prijatelji i kolege uvek mogu da me nađu i stvarno ne želim još jednu mrežu koju bih redovno morao da proveravam - kaže Klajnrok.

Izvor dela teksta: Blic

Poznati hakeri i začetnici hakovanja

O većini hakera sa liste detaljnije informacije možete klikom na ime i prezime:

Alec Muffett

Kreator programa crack za razbijanje šifri na UNIXu. Napisao je "WAN-Hacking with AutoHack" kao i mnoge druge “bele papire” koji se odnose na bezbednost. Trenutno radi kao stariji inženjer za kompaniju Sun.

Alan Cox (1968 - )

Kreator Prolific Linux kernela, zagovornik slobode u programiranju i otvoreni protivnik programskih patenata.

Svoj rad započeo je pošto nije imao novca za UNIX, pa je svom kompjuteru Amiga dodavao stvari koje liče na UNIX. Kasnije je instalirao Linux (0.11) na 386 mašinu, izmenio  nekoliko kodova da bi ispravio propuste i počeo da održava staru mrežu. Danas je jedan od glavnih kreatora i administratora celog kernela.

Alexander Peslyak

Poznat kao "Solar Designer". Ruski specijalista u oblasti kompjuterske bezbednosti, psnivač projekta Openwall. Autor je alata  John the Ripper  koji nadgleda bezbednost kao i dodataka za Linux kernel.

Andrew Stuart Tanenbaum (1944 - )

Autor Minix-a, prvog klona UNIX-a sa otvorenim kodom

Autor više knjiga o kompjuterskoj nauci.

Bruce Evans

Autor dodataka za Minix-386 koji poboljšavaju zaštitu memorije. Takođe je autor 16tobitnog asemblera koji se još uvek koristi za početne 16tobitne kodove Linuxa.

Chris Goggans (1969 - )

Poznat kao "Erik Bloodaxe". Član grupe LOD (Legion of Doom) i bivši urednik magazina Phrack.

Christien Rioux

Poznat kao "Dildog". Član grupe “Cult of Dead Cow”(cDc).  Nekadašnji član grupe L0pht. jedan je od autora L0phtCracka i AntiSniff IDS. Originalni autor Back Orifice (BO2k).

Dan Farmer (1962 - )

Bio je zadužen za tehničko održavanje bezbednosti  kompjutera i mreža u kompanijama Silicon Graphics i Sun Microsystems. Wrote COPS (Computer Oracle and Password System). Sa Wietseom Venemaom napisao je kod za bezbednosnu alatku SATAN (Security Administrator Tool for Analyzing Networks), zatim Coroner's Toolkit i knjigu "Forensic Discovery".

Dan Kaminsky (1979 - )

Poznat kao "Effugas". Dugo je bio govornik na skupovima black hata. Poznat je po otkrivanju najvećeg propusta u DNS protokolima. Koristio je “cache snooping” tehniku kako bi dokazao da je Sony Rootkit zarazio najmanje 568 200 kompjutera.

Dennis Ritchie (1941 - )

Poznat kao "dmr".  Kreator programskog jezika C.

On i Ken Thompson napravili su UNIX operativni sistem 1969. godine.

Eric Gorden Corley

Poznat kao "Emmanuel Goldstein". Glavni urednik magazina "2600: The Hacker Quarterly" i osnivač konferencije H.O.P.E.

Elias Levy

Poznat kao "Aleph One". Bivši moderator Bugtraqa i jedan od osnivača SecurityFocus. Autor "Smashing The Stack For Fun and Profit" 1996. godine.

Eric S. Raymond (1957 - )

Poznat kao  "esr". Programer, zagovornik otvorenog koda i uređivač Novog Hakerskog Rečnika ("The New Hackers Dictionary"). 1998. godine objavio je dokumenta "Halloween documents" koja su “procurila” iz Microsofta. Napisao je "The Cathedral and the Bazaar" 1997. i knjigu "The Art of Unix Programming" 2003. godine.

Gary Kildall (1942 - 1994)

Osnivač Digital Research Inc (DRI).

Kreirao je CP/M operativni sistem i razvio PL/M, prvi programski jezik za mikroprocesore na višem nivou. 

Gordon Lyon

Poznat kao "Fyodor". Author programa nmap i osnivački član projekta Honeynet.

Herwart Holland-Moritz (1951 - 2001)

Poznat kao Wau Holland. Legendarni nemački haker, jedan od osnivača grupe Chaos Computer Club (CCC) i njihovog magazina "Datenschleuder".

Holland je, sa sa prijateljem iz CCC koji se zvao Steffen Wernery, bio mozak omraženog Btx hacka, Nikada nije hakovao zbog profita i borio se da usmeri grupu direktno ka slobodnom i otvorenom protoku informacija.

H D Moore (1981 - )

Osnivač projekta Metasploit. Aktivan je na Internet mailing listama od 1998. godine i učestvovao je u originalnom stvaranju OSVDB.

Jeff Moss

Poznat kao "Dark Tangent". Tokom 1993. bio je sistem operater BBS-a "A Dark Tangent System" i operater na Fidonetovom bordu "Platinum Net". Osnivač je hakerske konvencije DEFCON i sastanaka black hatsa. Trenutno radi kao konsultant za bezbednost.

John Drapper

Poznat kao Captain Crunch i prvi „phreaker“ nastao igrom slučaja, 1971. godine. Drapper je u slušalicu dunuo dečijom pištaljkom koju je našao u kutiji korn-fleksa. Sa druge strane se začuo signal koji je značio da je veza slobodna za besplatno telefoniranje. Pištaljka je reprodukovala zvuk na 2600 megaherca, identičan kao onaj koji se dobije kada se novčić ubaci u telefonsku govornicu. Njegovo otkriće dalje je razvijalo sve moguće zaobilaznice kada je plaćanje telefonskih računa u pitanju. Hakeri su počeli da prave blue box (plave kutije) čiji su oscilatori proizvodili zvuke na 2600 megaherca.

Jon Lech Johansen (1983 -)

Norveški haker poznat po svom radu na kontrainženjeringu podataka. Jedan od tri članova grupe MoRE (Masters of Reverse Engineering). Tokom 2002. godine krivično je gonjen zbog oslobađanja programa DeCSS koji se koristio za razbijanje Content Scrambling System (CSS) enkripcije na zaštićenim DVD filmovima.

Autor je drajvera za kontrainženjering kako bi se izbegla upotreba legalnih drajvera, kao i alata poput DeDRMS i QTFairUse za obilaženje DRM zaštite (Digital Rights Management). Takođe, napisao je kod koji omogućava korisnicima Linuxa da gledaju video fajlove kompatibilne sa Microsoftovim kodecima WMV9 .

Jonathan James (1983-2007)

Poznat kao c0mrade. Prvi haker koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog hakovanja, i to sa 16 godina. Uspeo je da provali u Ministarstvo odbrane SAD-a, ubacujući trojanca koji je omogućavao lak pristup Ministarstvu. Nekoliko puta je provalio u NASA kompjutere, prevlačeći ogromne podatke u vrednosti od 1,7 miliona dolara. Osuđen je na šest meseci zatvora, a kasnije je kazna smanjena na uslovnih šest meseci kućnog pritvora i zabrane rada na računaru. No, pošto je prekršio uslovnu kaznu, na kraju je odslužio pola godine u zatvoru.

Ken Thompson (1943 - )

Kreator B jezika, preteče jezika C.

On i Dennis Ritchie napravili su UNIX operativni sistem 1969. godine.

Larry Wall (1954 - )

Kreator programskog jezika Perl i programa *nix.

Lance Spitzner

Osnivač projekta HoneyNet i autor mnogih kvalitetnih “belih papira” (White Papers).

Loyd Blankenship (1965 - )

Poznat kao "The Mentor". Bivši član hakerskih grupa Legion of Doom (LOD), Extasyy Elite, PhoneLine Phantoms, and Racketeers. Autor je knjige "GURPS Cyberpunk"na kojoj počiva cyberpunk

Nedugo posle hapšenja, napisao je Hakerski manifest, a 1990. godine startovao je projekat "The Phoenix Project", jedan od najvećih BBSova posvećenih hakovanju.

Linus Benedict Torvalds (1969 - )

Kao student na univerzitetu u Helsinkiju, 1991. godine napravio je Linux, monolitni kernel kao besplatnu zamenu za Tanenbaumov operativni sistem Minix. Linux je postao potpuno operativan zahvaljujući saradnji sa kreatorima GNU koncepta, koji su radili na integraciji GNU komponenata sa Linuxom.

Michal Zalewski (1981 - )

Poznat kao "The Evil Twin". Poljski istraživač u oblasti bezbednosti i dugogodišnji diskutant na Bugtraqu. Autor je mnogih bezbednosnih alata uključujući p0f i 0trace. Časopis eWeek uvrstio ga je u 15 najuticajnijih ljudi iz oblasti IT bezbednosti kada je izložio kritične slabosti u web browserima. Trenutno radi za Google.

Patrick Volkerding (1967 - )

Kreator i administrator Linux distribucije Slackware.

Peter Samson (1941 - )

Pionir kompjuterskog programiranja, autor prvog Fortran kompajlera za PDP-6 i Fortran II.

Pisao je hakove za TX-0 i PDP-1. Bivši član TMRC na MIT-u. napisao je prvo izdanje TMRC rečnika, preteče Jargon Filea.

Peiter Zatko

Poznat kao "Dr. Mudge". Nekadašnji član grupe L0pht i jedan od autora L0phtCracka.

Ralph William "Bill" Gosper, Jr. (1943 - )

Matematički genije.

On i Richard Greenblatt se smatraju za osnivače originalne hakerske zajednice. Među njegovim hakovima su HAKMEM i MIT Maclisp sistem.

Richard Greenblatt (1944 - )

Član TMRC, implementor Maclisp sistema na PDP-6, kreator MacHacka, glavni dizajner MIT Lisp mašine.

On i  Bill Gosper se smatraju za osnivače originalne hakerske zajednice.

Richard Matthew Stallman (1953 - )

Poznat kao "rms". Osnivač GNU projekta, zagovornik besplatnog softvera.

Hakovanjem je počeo da se bavi na MITu, kao “haker saradnik” na projektu Emacs. Kritikovao je ograničen pristup kompjuterima u laboratorijama MITa. Kada je 1977. godine instaliran sistem lozinki, Stallman je provalio u njega i korisnicima posalo poruke sa njihovim dekodiranim lozinkama.

Robert Tappan Morris, Jr. (1965 - )

Poznat kao "rtm". Morris je smatran za hakera tokom studija na univerzitetu Cornell. 1988, napravio je “crva” Morris worm, koji se smatra za prvog Internet “crva”, sa namerom da izmeri veličinu Arpaneta, a ne da uništi kompojutere. Ipak, njegov “crv” je imao grešku koja je izazvala brzo umnožavanje i raširio se na oko 10% Arpaneta. “Crv” se širio koristeći ranjivosti UNIX sistema, a među zaraženima bili su i kompjuteri NASAe i US Air Force.

Morris je jedan od autora Viaweb softvera koji je kasnije kupljen od strane kompanije Yahoo i preimenovan u "Yahoo! Store". Trenutno radi kao profesor na MITu u laboratoriji za kompjutersku nauku i veštačku inteliganciju (Computer Science and Artificial Intelligence Laboratory).

Stephan Gary Wozniak (1950 - )

Poznat kao "woz".

Počeo je praveći kutije za phreaking.

Tokom 1975. godine povlači se sa UCLA i pravi Apple I, prvi minikompjuter. On i Steve Jobs su napravili prvi prototip u Jobovoj garaži, a kod za softver najvećim delom napisao je upravo Wozniak.

Tom Jennings (1955 - )

Kreator FidoNeta, najuticajnijeg protokola za umrežavanje BBSova.

Timothy J. Berners-Lee (1955 - )

Tokom studja fizike na univerzitetu Oxford napravio je kompjuter od starih delova kada je uhvaćen i zabranjena mu je dalja upotreba kompjutera.
On je “osnivački otac” World Wide Weba. 1990. godine izmislio je HTML i HTTP protokol, a napisao je i prvi web klijent i server. Osnivač je World Wide Web konzorcijuma na MITu.

Theo de Raadt (1968 - )

Osnivač projekata OpenBSD i OpenSSH i jedan od osnivača projekta NetBSD.

Wietse Zweitze Venema (1951 - )

Napisao je Postfix e-mail sistem i TCP Wrapper (tcpd). Sa Danom Farmerom napisao je kod za bezbednosnu alatku SATAN (Security Administrator Tool for Analyzing Networks), zatim Coroner's Toolkit i knjigu "Forensic Discovery".