Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji haker, niko te ne zna

Ovde nema exploita, nema skenera IP portova ni besplatnih softvera. Ovde su odškrinuta vrata sveta ljudi koji uporno iz dana u dan guraju napred granice tehnologije i koji su zaista posebni na svoj način - jer su lucidni i uporni. Za neke su kriminalci. Za neke su heroji. Šta god bili, mora im se priznati da su majstori!

Blog about hacking culture in Serbian language. Roots, history, news, videos and much more...
 

Intervju - Minion, SAD, april 2006

0 komentara
APRIL 2006. godine

Pseudonim:
Minion

Starost: 19 godina
Lokacija: SAD


1. Kada si počeo da se baviš računarima?
Kao dete, između 9. i 11. godine. Ozbiljnije od 12. pa na dalje.

2. Šta te je motivisalo da naučiš programiranje i rad na računaru?
Zainteresovala me je jedna TV serija kasnih 90-tih koja je prikazivala avanture hakerskog sveta. Kasnije, kada sam igrao igrice na kompjuteru koristio sam programe i aplikacije koje su napravili hakeri da bih varao i menjao svoju igru, što me je dalje motivisalo da razumem aspekte hakovanja. Zatim sam gledao film „Antitrust“, zainteresovao sam se dovoljno za programiranje i tehnologiju, pa sam iz lokalne biblioteke nabavljao knjige, prvo o programiranju a zatim i o hakovanju. Danas je lako pronaći gde treba da se ode i šta da se uradi da bi se naučilo bilo šta o svim aspektima kompjutera.

3. Da li smatraš sebe hakerom?
Da

4. Da li poštuješ Hakersku etiku koju je konstituisao Stiven Levi?
Apsolutno poštujem Levijevo mišljenje o dužnostima hakera da poštuju etiku. Tužno je to što je njegovo viđenje korišćenja tehnologije u punom potencijalu ne može biti ostvareno bez brige o moći informacije dostupnoj masi koja u njenoj upotrebi nije uvek najpažljivija i najracionalnija.

5. Da li si ikada „provalio“ u tuđ računar i zašto?
Da, „provalio“ sam u nekoliko računara kada sam shvatio da je to jedini način da testiram svoja stečena znanja i nastavim svoje učenje. Praktično iskustvo je najbolji način da proverim svoje razumevanje različitih aspekata hakovanja, crackovanja i svega ostalog. Takođe, tu je i stalno „provaljivanje“ u računare mojih drugova i kolega, čisto radi zabave.

6. Šta je to u umu hakera što ga nagoni da ulazi u tuđe računare? Da li je u pitanju zabava, izazov upadanja bez uništavanja dokumenata u njemu ili zla namera?
To zavisi od zrelosti osobe koja se bavi time i koliko ima ličnog morala da razlikuje stvari koje može da uradi od stvari koje ne bi trebalo da radi. Neki hakeri smatraju intrigantnim da naprave nešto kao što je „crv“ koji može da uništi sistem, ali bez namere da ga „oslobode“ već samo da razvijaju svoja lična istraživanja u ovom polju, zlu ne trebalo. Drugi stvaraju programe i alate za uništavanje o kojima će se pričati kako bi sebe izbacili u prvi plan. Ovo su tipični loši hakeri koji obično nisu sigurni celokupne štete koju njihovi napadi mogu da prouzrokuju na mreži. Loš haker je haker sa niskim moralom i nedovoljnom informisanošću.

7. Da li sarađuješ sa drugim hakerima?
Većinu stvari koje radim, radim sam. Poznajem mnogo hakera i nekoliko značajnih ljudi iz oblasti bezbednosti. Prosečan haker je samo moj prijatelj sa dobrim razumevanjem tehnologije i svih njenih delova bez izuzetaka. Poznajem ljude koji priparadju „staroj školi“ hakovanja, ljude iz „novog doba“ haka, osobe koje se bave bezbednošću u tehnologiji u američkoj vladi. Čak znam i nekoliko ljudi koji su u zatvoru jer nisu poštovali određene granice. Zajednica označena kao hakerska oduvek je želela da „gura“ tehnologiju što dalje i dalje, do sledeće velike stvari do koje se može napredovati.

8. Kakvo je tvoje mišljenje o Billu Gatesu?
Nisam siguran da li bih mogao da krivim Billa Gatesa ili kompaniju „Majkrosoft“ za moje mišljenje o njima samima, iako je ono skroz negativno. Moj prezir je usmeren na „Majkrosoftove“ legalne poslovne poteze čiji je krajnji cilj kontrolisanje ili čak osvajanje određenog tržišta. Smatram da je ovakav način razvijanja tehnologije uvredljiv jer usporava i privatizuje ljudski potencijal razumevanja novih tehnologija.

9. Šta misliš o besplatnim programima?
Mislim da je postojanje tih programa neophodno i ono je zasnovano na izboru autora. Patenti i pokušaji da se monopolizuju tehnička dotignuća trebalo bi da budu zaustavljeni odmah ukoliko se pokaže da njihov napredak usporava naše razumevanje tehnologije.

10. Kako ocenjuješ postojanje crackera, lamera i warezd00dza?
To su sve neprijatnosti koje su mogle biti iskorenjene pre mnogo godina, samo da se svaka nova tehnologija nije privatizovala. Phreakersi nisu tako velika opasnost i nikada neće ni biti. Mnogi od njih su za poštovanje jer se strogo pridržavaju etike.

11. Da li misliš da hakeri olakšavaju život običnim korisnicima računara koji nemaju novac za kupovinu originalnih programa?
Hakerski izazov su zidovi koji drže infrastrukturu. Da nema hakera, ne bi bilo napretka u fundamentalnoj bezbednosti, razvoju i čvrstini današnje tehnologije.
Post a Comment