Psihološki profil hakera - omiljeno štivo

Nauka i naučna fantastika su važan deo u životu svakog hakera. Često čitaju dela koja su predmet interesovanja ljudi sklonih liberalnoj umetnosti, ali ne govore mnogo o tome. Većina hakera provede onoliko vremena čitajući koliko prosečan Amerikanac provede ispred televizora. Njihove police prepune su knjiga pohabanih od čitanja.

Što se usko stručne literature tiče, uz knjige o hakovanju, postoje i dva najpoznatija hakerska časopisa. To su „2600“, i „Phrack“.

„2600“ je najstariji hakerski časopis osnovan 1984. godine od strane Emanuella Goldstinea. Ime je dobio po 2600 megaherca, koliko je proizvodila čuvena pištaljka Captain Crunch-a kada je uspeo da prevari telefonsku centralu. „2600 “ je i danas jedan od posećenijih sajtova iz oblasti hakovanja. U njegovim online izdanjima mogu se pronaći najnovije informacije o tome kako je Američka Bezbednosna Služba unapredila svoj računarski sistem, šta se novo desilo u oblasti zaštite računara itd... Ovaj časopis zaslužan je za stvaranje konfeterncije H.O.P.E. (Hackers on Planet Earth) koja svakog prvog petka u mesecu u 17 časova okuplja hakere iz celog sveta. Zemlje održavanja konferencije su Argentina, Australija, Austrija, Brazil, Kanada, Danska, Engleska, Finska, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Japan, Meksiko, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Porto Riko, Rusija, Škotska, Južna Afrika, Švedska, Švajcarska i SAD.

„Phrack“ je prvi put ugledao svetlost dana 17. novembra 1985. godine. Ime je dobio spajanjem reči „phreak“ i „crack“. U prvom broju nalazilo se 8 tekstova od kojih su neki: „Kako napraviti acetilensku bombu“ autora The Clashmaster-a, „Kako provaliti u školski računar preko modema“ koji je napisao Phantom Phreaker, „Upotreba MCI međunarodnih kartica“ čuvenog Knighta Lightninga i tako dalje. Teme kojima se bavio ovaj časopis su se najviše odnosile na bezbednost kompjutera, hakovanje, kriptografiju i svetske vesti. Originalno uredništvo predvodili su Taran King i Knight Lighting. Izdanja su se prvo pojavljivala na BBS-ovima na kojima je Taran King bio sistem operater, a kasnije su se distribuirali po ostalim BBS-ovima. Ovaj magazin smatran je ujedno i priručnikom i manifestom hakera.

U 2005. godini objavljeno je da „Phrack“ prestaje da postoji i da je njegovo 63. izdanje, ujedno i poslednje. Ipak, 27. maja 2007. godine, „Phrack“ broj 64. je ugledao svetlost dana uređen od strane novih mladih ljudi koji sebe nazivaju "The Circle of Lost Hackers" (TCLH). Ista grupa objavila je 65. izdanje novina 11. aprila 2008. godine.

„Phrack“ izlazi neredovno, i kao svaka akademska publikacija, podeljen je na tomove. Svaki tom se sastoji od određenog broja pojedinačnih tekstova raznih autora. Svi tekstovi prolaze kroz ruke uredništva, tzv Phrack Stuff čiji članovi pišu uvodnike. Iako obiluje tekstovima iz raznih oblasti u vezi sa kompjuterima, hakovanjem i tehnologijom uopšte, postoji nekoliko redovnih kolumna koje se pojavljuju u najvećem broju izdanja:

Prophile - prikaz neke veoma uticajne osobe iz hakerskog podzemlja
Loopback - odgovori na najoriginalnije ili najgluplje mailove koji su pristigli u uredništvo

Phrack World News - izveštaji sa najvažnijih događaja koji nemaju veze sa hakerima

International Scene - skup svedočenja hakera iz celog sveta o nacionalnim i internacionalnim aktivnostima

Uz pomenute "hakerske" magazine, postoji i časopis „Wired“- kolor mesečnik koji se prvi put pojavio u martu 1993. godine. Iako se ne bavi tematikom samog hakovanja, veoma je popularan među pripadnicima sajber kulture jer se bavi razvojem novih tehnologija, Internetom, slobodnim softverm itd... Takodje, Wired je jedan od prvih časopisa koji su objavili email adrese svojih novinara i saradnika.

Kao dodatak časopisu, postoji enciklopedija "Geekipedia" koje sadrži spisak pojmova vezanih za tehnologiju i njihovih objašnjenja.

Što se knjiga tiče, poslednjih godina pojavilo ih se mnogo, od onih pisanih od strane novinara i IT stručnjaka koje opisuju hakersku zajednicu, preko onih napisanih od strane samih hakera i predstavljaju svojevrsna svedočenja o njihovim podvizima, do onih knjiga koje su predstavljene kao priručnici "HOW TO..." za razne segmente informacionih tehnologija.

Ipak, obavezna lektira za sve hakere jesu sledeće knjige:


Kevin Mitnick: "The Art of Deception" (Umeće provale) - Knjiga koja govori o hakerima, exploitima i kompjuterskim "uljezima". Za svaki "hack" spomenut u knjizi Kevin Mitnick daje obješnjenje kako je izveden.




Kevin Mitnick: "The Art of Intrusion" (Umeće obmane) - Knjiga koja govori o socijalnom inženjeringu, dokazujući da je ovek najslabija karika u lancu bezbednosti računara.

Tsutomu Shimomura i John Markoff: "Takedown" - Knjiga koja govori o praćenju i hapšenju najpoznatijeg hakera današnjice - Kevina Mitnicka. Knjigu su napisali agent FBI-ja Tsutomu Shimomura koji je uhvatio Mitnicka i novinar John Markoff koji je izveštavao o ovom slučaju i procesu koji je kasnije vođen.

Steven Levy: "Hackers: Heroes of the Computer Revolution" (Hakeri: Heroji kompjuterske revolucije) - Knjiga o hakerima, u kojoj se prvi put spominje hakerska etika



Anonimyous: "Maximum Security: A Hacker's guide to protecting your computer" (Maksimalna bezbednost: hakerski vodič za zaštitu vašeg kompjutera) - Izuzetna knjiga koju možete upotrebiti kako da zaštitite svoj kompjuter, tako i da "provalite" u tuđ :)

Uz pomenutu "obaveznu" literaturu svakog hakera, u opticaju su sve knjige koje za temu imaju zaštitu i bezbednosti računara, programske jezike i programiranje, mreže, Interne, protokole, povezivanje, kriptovanje i dekriptovanje, Linux, Windows, Unix i ostale OS, servere i sve ono što može da posluži za unapređenje znanja o kompjuterima.

Phreakers

Ova kovanica nastala je spajanjem reči „telefon“ (phone) i „provala“ (breaking). Logično, u pitanju su hakeri čija je uska specijalnost krađa telefonskih impulsa, obavljanje međunarodnih poziva na račun drugog lica i sve one aktivnosti koje se tiču telefonskog saobraćaja.

Prvi „phreaker“ nastao je igrom slučaja, 1971. godine kada je vijetnamski veteran John Drapper u slušalicu dunuo dečijom pištaljkom koju je našao u kutiji korn-fleksa. Sa druge strane se začuo signal koji je značio da je veza slobodna za telefoniranje. I to na račun države! „Caka“ je bila u tome što je pištaljka reprodukovala zvuk na 2600 megaherca, identičan kao onaj koji se dobije kada se novčić ubaci u telefonsku govornicu. Tako je Drapper, kasnije poznat kao Captain Crunch postao prvi phreaker, a njegovo otkriće dalje je razvijalo sve moguće zaobilaznice kada je plaćanje telefonskih računa u pitanju. Hakeri su počeli da prave blue box (plave kutije) čiji su oscilatori proizvodili zvuke na 2600 megaherca.

Osim pištaljkama, phreakersi su se u početku bavili i „surfovanjem preko ramena“. Odlazili bi na autobuske stanice ili aerodrome, gde je bilo telefonskih govornica i krišom beležili koje su brojeve pozivali oni koji su koristili telefon. To bi zapisali i onda bi te iste brojeve oni koristili za telefoniranje. Sedamdesetih godina prošlog veka ovo je bio veoma unosan posao, jer su phreakersi te „šifre“ prodavali emigrantima po Americi koji su želeli da se bez nadoknade ispričaju sa rodbinom u matičnoj zemlji.

Sveopštom digitalizacijom i uvođenjem računara u široku upotrebu, mogućnosti phreakersa postale su neograničene. Nastalo je „ratno biranje“, pa je tako danas moguće uključiti mali programčić koji će sam naizmenično pozivati sve moguće kombinacije brojeva dok ne naleti na pravu kombinaciju koja će omogućiti pristup nekom telefonu. Phreakeru ostaje samo da sačeka da mu program izbaci odgovarajuću šifru.

Čuveni hakerski magazin "2600" dobio je ime upravo po 2600 mhz koliko je reprodukovala pištaljka Captain Cruncha.

Intervju sa Captain Crunchom iz 1995. godine možete pročitati ovde.