Staro doba predstavlja period u kome su na sve strane prosto „prštali“ izumi i otkrića vezani za računare i mogućnosti njihove upotrebe. Početak je 1971. godine kada je John Drapper, vijetnamski veteran dunuo u slušalicu pištaljkom koju je pronašao u kutiji kornfeksa „Captain Crunch“. Iz slušalice se odjednom začuo zvuk koji je govorio da je veza slobodna za telefoniranje. Mogao je da pozove bilo koga, na primer i Australiju i to bez ikakve nadoknade.
Kompjuteri koji su zamenili brbljive operatere na telefonskim centralama nisu zloupotrebljavali svoje radno mesto, ali nisu mogli ni da prepoznaju dečiju pištaljku. Drapper postaje prvi phreaker, a samim tim izaziva stvaranje unosne profesije koja se bavi zaštitom elektronskih sistema. Ta profesija pokušala je da se uhvati u koštac sa ekspanzijom manipulisanja i krađe telefonskih impulsa. A kada su američke vlasti tokom rata u Vijetnamu uvele dopunski porez na telefonske impulse koji je trebalo da popuni istrošeni vojni budžet, hipici su oberučke prihvatili hakovanje telefonskih impulsa za koje su smatrali da imaju savršen alibi.
Steve Wozniak i Steve Jobbs napravili su prvi Apple I kompjuter 1976. godine. Posao su započeli u jednoj garaži pošto je Wozniak prodao svoj HP kalkulator, a Jobs automobil. Pre toga su se bavili dizajniranjem kompjuterskih igrica i pravljenjem „plavih kutija“ koje su služile da obmanjuju telefonske centrale na način na koji je to Drapper-u prvi put pošlo za rukom. Prvi Apple računar nije imao ni tastaturu, ni zvuk, ni grafiku, ali je u to vreme bio senzacionalan pronalazak.
Krajem 70-tih godina pojavili su se prvi BBS-ovi (Bulletin Board Systems). Nastali su kao potreba hakera da osnuju svoje virtuelno mesto okupljanja. BBS-ovi su ličili na današnje internet forume. Pristup BBS-u odvijao se preko modema, putem telefonske linije, a na njima su hakeri ostavljali jedni drugima poruke, razmenjivali iskustva i programe, igrali igrice i čitali vesti. Vođeni su od strane sistem operatera (SysOps) i predstavljaju preteču današnjeg Interneta tj. World Wide Web-a.
Kompjuteri koji su zamenili brbljive operatere na telefonskim centralama nisu zloupotrebljavali svoje radno mesto, ali nisu mogli ni da prepoznaju dečiju pištaljku. Drapper postaje prvi phreaker, a samim tim izaziva stvaranje unosne profesije koja se bavi zaštitom elektronskih sistema. Ta profesija pokušala je da se uhvati u koštac sa ekspanzijom manipulisanja i krađe telefonskih impulsa. A kada su američke vlasti tokom rata u Vijetnamu uvele dopunski porez na telefonske impulse koji je trebalo da popuni istrošeni vojni budžet, hipici su oberučke prihvatili hakovanje telefonskih impulsa za koje su smatrali da imaju savršen alibi.
Steve Wozniak i Steve Jobbs napravili su prvi Apple I kompjuter 1976. godine. Posao su započeli u jednoj garaži pošto je Wozniak prodao svoj HP kalkulator, a Jobs automobil. Pre toga su se bavili dizajniranjem kompjuterskih igrica i pravljenjem „plavih kutija“ koje su služile da obmanjuju telefonske centrale na način na koji je to Drapper-u prvi put pošlo za rukom. Prvi Apple računar nije imao ni tastaturu, ni zvuk, ni grafiku, ali je u to vreme bio senzacionalan pronalazak.
Krajem 70-tih godina pojavili su se prvi BBS-ovi (Bulletin Board Systems). Nastali su kao potreba hakera da osnuju svoje virtuelno mesto okupljanja. BBS-ovi su ličili na današnje internet forume. Pristup BBS-u odvijao se preko modema, putem telefonske linije, a na njima su hakeri ostavljali jedni drugima poruke, razmenjivali iskustva i programe, igrali igrice i čitali vesti. Vođeni su od strane sistem operatera (SysOps) i predstavljaju preteču današnjeg Interneta tj. World Wide Web-a.