Jedan od postulata hakerske etike jeste da informacija bi trebalo / želi / mora da bude slobodna. Takođe, „pristup računarima i svemu što može da nas nauči o tome kako svet funkcioniše mora biti neograničen i potpun“. Ovde se ne misli samo na fizički pristup računarima, već se javlja i ideja o „programu slobodnog koda“ (open source software). Sloboda programa ogleda se u dve stvari:
1. program za čije se korišćenje i distribuciju neće uzimati nikakva novčana naknada
2. program čiji će izvorni kod (source) biti slobodan da se menja i poboljšava.
Ako se pogledaju vrednosti kojima u okviru kojih se formira poslovna politika kompanije Microsoft , primetiće se dve stavke koje su u suprotnosti sa hakerskom etikom:
„Mi poštujemo zakone i pravila koja garantuju prava i zaštitu naših i tuđih prava na kopiranje, zaštitne znakove, patente, poslovne tajne i druge oblike intelektualne svojine“
„Koristimo programe i druge informacije samo u skladu sa njhovim licencama i/ili uslovima korišćenja. Zabranjujemo stvaranje ili koriščenje nelicenciranih kopiranih materijala, uključujući programe, dokumentaciju, grafiku, slike, animacije, video isečke, zvuk i muziku“
Ove vrednosti koje ističe kompanija Microsoft dijametralno se suprotstavljaju definiciji slobodnog programa. Još ako se doda činjenica da je Bill Gates trenutno treći najbogatiji čovek na svetu sa 58 milijardi $ na računu prema listi Forbsa od 25.10.2008., onda se zaista razume gnev koji hakeri osećaju prema poslovnoj politici koju zastupa pomenuti gospodin i njegova kompanija. U biznisu nema emocija i nema ustupaka.
Kompanija Microsoft je od 1991. do 1998. godine bila pod istragom, a zatim dospela i na suđenje zbog monopolizacije tržišta, a prema tužbi amričkog ministarstva pravde i 20 američkih država. Centralna tema tužbe bio je pretraživač Internet Explorer, koji je korisnicima distribuiran uz operativni sistem Windows, što je ugrozilo druge proizvođače internet pretraživača.
Takođe, Evropska komisija tužila je Microsoft 1993. godine zbog zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu i kršenja zakona o konkurenciji, zbog distribucije Windows Merdia Playera uz operativni sistem. Ovaj spor je zaključen presudom da Microsoft za tržište EU isporučuje verziju Windowsa bez Windows Media Playera
Zbog toga bl00dzer0, srpski haker i jedan od sagovornika ovog bloga, kaže da „Microsoft ima politiku koja se zasniva isključivo na stvaranju profita, a ne na želji za ostvarivanjem neke komunikacije sa običnim korisnikom i ispunjavanjem njegovih potreba.“
Još pre nastanka kompanije „Microsoft“ 1975. godine, nastali su glavni stubovi hakerske kulture: GNU projekat i Linux . GNU projekat ili Projekat programa otvorenog koda, prema Richardu Stallmanu, njegovom kreatoru, definiše se na sledeći način: „GNU, što znači GNU Nije Unix, je ime za kompletni Unix-kompatabilni softverski sistem koji ja pišem tako da bih ga mogao vratiti besplatno svima koji bi mogli da ga koriste. “ U daljem GNU manifestu, kako je nazvan ovaj dokument, detaljno se razrađuju razlozi zbog kojih bi programi trebalo da budu slobodni i besplatni.
U nekim tekstovima istog autora mogu se pronaći poređenja nekih Microsoft programa sa programima čije je korišćenje besplatno. Argumentovano je na mnogo primera da su neki od slobodnih programa čak i bolji od programa Miscrosofta. Razlog leži u tome što su slobodni programi dostupni svima da ih ispituju i testiraju, pa samim tim i poboljšavaju njihove performanse. Iste radnje na produktima Microsofta povlačile bi krivičnu odgovornost.
Većina ljudi u Srbiji verovatno ne zna koliko zaista koštaju operativni sistemi i programi sa zaštitnim znakom Microsofta. U razvijenim društvima je prosto nezamislivo da se operativni sistem Windows kupi na pijaci za 3 € ili 5 $. Međutim, kod nas je još uvek sve moguće, pa tako i da neka velika firma koristi nelicenciran piratizovan Windows.
Na sajtu Microsofta , za poslednji OS Windows Vista izdanje Home Edition trebalo bi izdvojiti $119.95. Home Premium izdanje košta $259.95, Business je $299.95, a Ultimate staje $319.95. Nadogradnja sistema u zavisnosti od onoga što korisnik poseduje i na koji nivo želi da nadogradi sistem košta od $87.86 do $166.86 to $219.99. Naravno, jedna kopija sistema Windows Vista se može instalirati na samo jedan računar.
Kada kupi operativni sistem, vlasnik neće moći da radi u Wordu, Excelu ili Power Pointu, jer i za to mora da se plati. (Kladim se da pola Srbije ovo ne zna!) Postoje razni paketi Microsoft officeo 2007, sa isto tako različitim cenama. Za studentski paket, Office Home and Student 2007 (sadrži Word, Excel, Power Point i OneNote) bi trebalo izdvojiti $149.95. Office Proffessional 2007 (sadrtži Excel, PowerPoint, Word, Access, Accounting Express, Outlook, Business Contact Manageri Publisher) plaća se $499.95. Office Standard 2007 je $399.95, Office Small Business 2007 košta $449.95, a Office Ultimate 2007 je $679.95. I tako dalje, i tako bliže. Koliko para, toliko muzike.
Sa druge strane, na sajtu www.ubuntu.com postoji odeljak u kome korisnik može upisati svoju adresu i da mu posle 10tak dana stigne na kućnu adresu paketić sa 5 (pet) kompleta Ubuntu Linux operativnog sistema. Svaki komplet sadrži jedan instalacioni i jedan butabilni disk sa Ubuntu Linuxom. Na svakom disku odštampano je „Legalno slobodno za kopiranje, modifikovanje i redistribuciju“. Na omotu svakog kompleta odštampano je objašnjenje zašto ova verzija nosi naziv Ubuntu . Paket stiže iz Belgije, a poštarinu od 5€ plaća pošiljalac. Takođe, ko ne želi da čeka isporuku, može preuzeti operativni sistem direktno sa sajta proizvođača.
Bez namere da staje na bilo koju stranu u ovom permanentnom sporu, autor ostavlja čitaocu da odluči iz koje će perspektive posmatrati i Billa Gatesa i hacera. Jedno je sigurno, ova bitka će potrajati, sve dok jedna strana na pobedi i uspe da nagovori drugu da radi po njenim pravilima.
1. program za čije se korišćenje i distribuciju neće uzimati nikakva novčana naknada
2. program čiji će izvorni kod (source) biti slobodan da se menja i poboljšava.
Ako se pogledaju vrednosti kojima u okviru kojih se formira poslovna politika kompanije Microsoft , primetiće se dve stavke koje su u suprotnosti sa hakerskom etikom:„Mi poštujemo zakone i pravila koja garantuju prava i zaštitu naših i tuđih prava na kopiranje, zaštitne znakove, patente, poslovne tajne i druge oblike intelektualne svojine“
„Koristimo programe i druge informacije samo u skladu sa njhovim licencama i/ili uslovima korišćenja. Zabranjujemo stvaranje ili koriščenje nelicenciranih kopiranih materijala, uključujući programe, dokumentaciju, grafiku, slike, animacije, video isečke, zvuk i muziku“
Ove vrednosti koje ističe kompanija Microsoft dijametralno se suprotstavljaju definiciji slobodnog programa. Još ako se doda činjenica da je Bill Gates trenutno treći najbogatiji čovek na svetu sa 58 milijardi $ na računu prema listi Forbsa od 25.10.2008., onda se zaista razume gnev koji hakeri osećaju prema poslovnoj politici koju zastupa pomenuti gospodin i njegova kompanija. U biznisu nema emocija i nema ustupaka.
Kompanija Microsoft je od 1991. do 1998. godine bila pod istragom, a zatim dospela i na suđenje zbog monopolizacije tržišta, a prema tužbi amričkog ministarstva pravde i 20 američkih država. Centralna tema tužbe bio je pretraživač Internet Explorer, koji je korisnicima distribuiran uz operativni sistem Windows, što je ugrozilo druge proizvođače internet pretraživača.
Takođe, Evropska komisija tužila je Microsoft 1993. godine zbog zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu i kršenja zakona o konkurenciji, zbog distribucije Windows Merdia Playera uz operativni sistem. Ovaj spor je zaključen presudom da Microsoft za tržište EU isporučuje verziju Windowsa bez Windows Media Playera
Zbog toga bl00dzer0, srpski haker i jedan od sagovornika ovog bloga, kaže da „Microsoft ima politiku koja se zasniva isključivo na stvaranju profita, a ne na želji za ostvarivanjem neke komunikacije sa običnim korisnikom i ispunjavanjem njegovih potreba.“
Još pre nastanka kompanije „Microsoft“ 1975. godine, nastali su glavni stubovi hakerske kulture: GNU projekat i Linux . GNU projekat ili Projekat programa otvorenog koda, prema Richardu Stallmanu, njegovom kreatoru, definiše se na sledeći način: „GNU, što znači GNU Nije Unix, je ime za kompletni Unix-kompatabilni softverski sistem koji ja pišem tako da bih ga mogao vratiti besplatno svima koji bi mogli da ga koriste. “ U daljem GNU manifestu, kako je nazvan ovaj dokument, detaljno se razrađuju razlozi zbog kojih bi programi trebalo da budu slobodni i besplatni.
U nekim tekstovima istog autora mogu se pronaći poređenja nekih Microsoft programa sa programima čije je korišćenje besplatno. Argumentovano je na mnogo primera da su neki od slobodnih programa čak i bolji od programa Miscrosofta. Razlog leži u tome što su slobodni programi dostupni svima da ih ispituju i testiraju, pa samim tim i poboljšavaju njihove performanse. Iste radnje na produktima Microsofta povlačile bi krivičnu odgovornost.
Većina ljudi u Srbiji verovatno ne zna koliko zaista koštaju operativni sistemi i programi sa zaštitnim znakom Microsofta. U razvijenim društvima je prosto nezamislivo da se operativni sistem Windows kupi na pijaci za 3 € ili 5 $. Međutim, kod nas je još uvek sve moguće, pa tako i da neka velika firma koristi nelicenciran piratizovan Windows.
Na sajtu Microsofta , za poslednji OS Windows Vista izdanje Home Edition trebalo bi izdvojiti $119.95. Home Premium izdanje košta $259.95, Business je $299.95, a Ultimate staje $319.95. Nadogradnja sistema u zavisnosti od onoga što korisnik poseduje i na koji nivo želi da nadogradi sistem košta od $87.86 do $166.86 to $219.99. Naravno, jedna kopija sistema Windows Vista se može instalirati na samo jedan računar.
Kada kupi operativni sistem, vlasnik neće moći da radi u Wordu, Excelu ili Power Pointu, jer i za to mora da se plati. (Kladim se da pola Srbije ovo ne zna!) Postoje razni paketi Microsoft officeo 2007, sa isto tako različitim cenama. Za studentski paket, Office Home and Student 2007 (sadrži Word, Excel, Power Point i OneNote) bi trebalo izdvojiti $149.95. Office Proffessional 2007 (sadrtži Excel, PowerPoint, Word, Access, Accounting Express, Outlook, Business Contact Manageri Publisher) plaća se $499.95. Office Standard 2007 je $399.95, Office Small Business 2007 košta $449.95, a Office Ultimate 2007 je $679.95. I tako dalje, i tako bliže. Koliko para, toliko muzike.
Sa druge strane, na sajtu www.ubuntu.com postoji odeljak u kome korisnik može upisati svoju adresu i da mu posle 10tak dana stigne na kućnu adresu paketić sa 5 (pet) kompleta Ubuntu Linux operativnog sistema. Svaki komplet sadrži jedan instalacioni i jedan butabilni disk sa Ubuntu Linuxom. Na svakom disku odštampano je „Legalno slobodno za kopiranje, modifikovanje i redistribuciju“. Na omotu svakog kompleta odštampano je objašnjenje zašto ova verzija nosi naziv Ubuntu . Paket stiže iz Belgije, a poštarinu od 5€ plaća pošiljalac. Takođe, ko ne želi da čeka isporuku, može preuzeti operativni sistem direktno sa sajta proizvođača.
Bez namere da staje na bilo koju stranu u ovom permanentnom sporu, autor ostavlja čitaocu da odluči iz koje će perspektive posmatrati i Billa Gatesa i hacera. Jedno je sigurno, ova bitka će potrajati, sve dok jedna strana na pobedi i uspe da nagovori drugu da radi po njenim pravilima.