Slično crackerima, i warezd00dzi se bave „provaljivanjem“, ali je meta napada određeni program. Naziv je nastao od reči software koja označava „program, aplikaciju“, s tim što se u hakerskoj zajednici umesto S na kraju reči u množini dodaje Z, kao oznaka za nešto ilegalno, što krši uobičajena pravila.Njihova specijalnost je editovanje programa, pronalaženje serijskih brojeva i njihova nelegalna distribucija korisnicima. Warezd00dzi koriste i prave programe pomoću kojih se jedan program ili igrica može instalirati na neograničeni broj računara, a ne samo na jednom, kako je proizvođač programa zamislio. Oni su su prvi u lancu piraterije i na ivici su zakona, jer svojim delatnostima direktno krše zakone o autorskim pravima, ilegalnoj distribuciji i kopiranju programa.
Ukoliko želite da posle ovih redova osudite „rad“ warezd00dz-a, bilo bi lepo da se samo za trenutak stavite u dve različite situacije koje podjednako imaju veze sa ovim tipom hakera:
U prvoj situaciji, Vi ste seli za računar i mesecima pravili program, na primer, za editovanje zvuka. U tom programu mogu se otvarati sve vrste audio fajlova kako bi se vršila njihova korekcija. Takav program je veoma pogodan za radio stanice koje u njemu mogu editovati i pripremati materijale za svoje emisije. Vi ste kao autor procenili da Vaš uloženi višemesečni trud zahteva određenu materijalnu nadoknadu i u skladu sa tim ste i odredili cenu tog programa koju svaka radio stanica mora da plati da bi ga koristila. Svoj program zaštitili ste serijskim brojem koji je različit za svaku kopiju programa, tako da svaka radio stanica koja plaća program, u stvari kupuje određenu kombinaciju brojeva koja unosom omogućava programu da radi. A onda se pojavi „neki tamo“ warezd00dz, „otvori“ Vaš program, sakupi na gomilu sve te brojeve i zatim takav „crack-ovani“ program prodaje na ulici minornu sumu. Ceo grad koristi Vaš program, a Vi od toga nemate ništa. Zaista loše, zar ne? Warezd00dzi su Vam upropastili sve one mesece truda, a možda i ceo život.
Situacija dva Vas stavlja u poziciju novinara na nekoj radio stanici. Radio stanica ima računar, ali nema program za editovanje zvuka tako da svu montažu radi na velikim trakama koje se ručno seku. Pri tom, urednik Vas maltretira zašto sporo montirate, zašto Vam treba toliko vremena da spremite emisiju i preti Vam da nikada nećete dobiti povećanje i onako mizerne plate jer ste kompjuterski nepismeni i ne znate da montažu na kompjuteru. Kada Vam sve dozlogrdi, odete na ulicu, date 5$ za program čija je legalna cena 400 $, instalirate isti CD u računar na poslu i u Vaš lični računar kod kuće. Onda malo vežbate kada niste na poslu, i već za 10 dana možete uredniku da začepite usta i tražite povećanje plate, a Vaša emisija je spremna za upola kraće vreme nego što je to ranije bilo potrebno. Kada se iskalkulišete, uštedeli ste sebi i firmi 795 $, naučili ste da montirate, dobili povećanje plate i razmišljate kako je taj covek koji je „provalio“ program jedna divna osoba koju biste voleli da upoznate i izljubite jer Vam je olakšao život.
Kao što je navedeno na početku, razumevanje i suđenje o hakerima zavisi iz kog ugla gledate na stvari.
