Cyberpunk

Cyberpunk se definiše kao žanr naučne fantastike koji se fokusira na kompjutere i informacione tehnologije, obično povezanim sa nekim stepenom sloma u društvenom sistemu. Motivi na kojima se bazira cyberpunk jesu sukobi između hakera, veštačka inteligencija, megakorporacije koje žele da kontrolišu planetu u budućnosti i svuda se oseća pesimizam. Krajem 1980tih filmovi i kompjuterske igrice imali su osobine cybrepunka, a od 1990te godine taj uticaj prelazi na trendove u modi i muzici.

Specifični pripadnici cyberpunk potkulture su, prema Hakerskoj enciklopediji, hakeri, phreakeri, cyberpunkeri i raveri. Gareth Branwynova definicija cyberpunk sveta izgleda ovako:

1. Nije bilo nuklearnog Armagedona. Novo bojno polje postaje ljudski um
2. Vlada se pomoću megapolicajaca.
3. Amerika je ekonomski najjača, ali u oskudici.
4. Svet se raspao na milion potkultura sa zasebnim načnom života i jezikom.
5. Bolji život se obezbeđuje hemijskim putem.
6. Male grupe i individalci su sposobni da preuzmu upravljanje nad vladama i korporacijama.
7. Sjedinjavanje kompjuterske kulture ogleda se u kompjuterskoj muzici, umetnosti, virtuelnoj komunikaciji i hakerskoj potkulturi. Ljudi se ne stide da kažu koliko važnu ulogu imaju kompjuteri u njihovim životima.
8. Ljudi postaju kiborzi. Tehnika postaje sve manja, bliža ljudima da bi se na posletku stopila sa njima.

Neki od ovih stavova mogu se povezati sa postulatima hakerske etike Stevena Levyja o slobodi informacija, istraživanju granica, slobodnom pristupu računarima i svemu što nas može naučiti kao svet funkcioniše kao i decentralizaciji.

Neki od pojmova koji predstavljaju cyberpunk su:
FILM i TV: Blade Runner, War of the Worlds, The Matrix, anime, manga...
IGRICE: RPG igre (Shadowrun, Torg, OGL Cybernet...), Blade Runner, The Matrix, Deus Ex, System Shock, Fear Effects...
MUZIKA: Billy Idol, Sigue Sigue Sputnik, Giorgio Moroder...

Više o Cyberpunku možete pronaći na sajtu Wikipedije ovde.(engleski jezik)

Hakerska kultura

Hakerska kultura razvija se početkom 60tih godina prošlog veka. Posle 1969. godine stopila se sa tehnološkom kulturom u koju su spadali začetnici Interneta. Vremenom su se u nju stapale sve kulture vezane za razvoj teknologije i računara, pa je od 1990tih hakerska kultura skoro izjednačena sa onim što se zove „pokret otvorenog koda“ (open source movement).

Hakerska potkultura razvija se u okviru hakerske kulture i predstavlja onaj njen deo koji se povezuje sa kompjuterskim podzemljem. Tu spadaju black hackers, crackers, lamers... Pripadnici ove potkulture se ne distanciraju od hakerske kulture već se prepliću sa njom, naglašavajući da imaju mnogo toga zajedničkog: članove, političke i društvene ideologije i ljubav prema učenju o tehnologiji.

Centralni stubovi hakerske kulture na kojima se ona razvija jesu: Internet, World Wide Web, GNU projekat, Linux operativni sistem i sve hakerske kreacije. Od 1990tih pa nadalje, hakerska kultura dobija još neke prepoznatljive simbole: Tux, the Linux penguin, the BSD Daemon, Perl Camel, kao i Hakerski amblem, koji je predložio Eric S. Raymond. Jargon File, imao je specijalnu ulogu u pozicioniranju hakerske kulture i sigurno je jedan od njenih kamena temeljaca.

Spoljne manifestacije hakerskih aktivnosti je lako uočiti i nabrojati, jer su one zaista mnogobrojne i stvorene su za veoma kratko vreme. Težište ovog bloga se bazira na unutrašnjoj strukturi hakerske zajednice, na njihovim običajima, načinu života, načinu komunikacije i psihološkim profilima.

Poznato je da svaka kultura ima u sebi svoje osobene karakteristike po pitanju glavnih osobina, načina komunikacije, međusobnim odnosima između pripadnika, ponašanju, navikama... Ljudi u modernom društvu uglavnom o hacker-ima imaju predrasude. Najčešći stereotip o hakerima izgleda ovako: hacker je belac, 165 cm visok, mršav i koščat, sa naočarima i tregerima, liči na Stevea Urkela i nema društveni život.

Malo je ljudi koji znaju da biti haker znači „biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči.“

Dakle, stereotipa nema, ili bar ne bi trebalo da ih bude. Ali u hakerskoj kulturi izvesno postoje neki obrasci ponašanja i crte zajedničke za sve pripadnike ove zajednice. Blogeru su najupečatljiviji ostali način komunikacije, psihološki profil i način života.