Hakerski rečnik i Hakerska enciklopedija

Dva najveća dokumenta koja govore o načinu izražavanja hakera jesu Hakerski rečnik (Jargon File , kasnije poznat pod imenom „The New Hacker’s Dictionary“) i „Hakerska enciklopedija“. Ove knjige predstavljaju pravo blago hakerske kulture, a njihova vrednost i obim se povećavaju iz dana u dan zajedno sa napretkom hakera, a samim tim i tehnologije.

Originalni Jargon File nastao je 1970. godina kada su tehničari iz laboratorija MIT-a, Stanforda i ARPANET-a počeli da sastavljaju dokument koji se sadržao stručne izraze koje su upotrebljavali. Prve reči je upisao Raphael Finkel sa Stanfordskog univerziteta (Stanford University), iako su neki od tih izraza nastali znatno ranije, još tokom 1960tih kada je MIT uveo upotrebljavanje računara u železnici. 1976. godine Mark Crispin je kopirao dokument iz Stanforda u kompjuter MIT-a i nazvao ga je SAIL JARGON. Ubrzo posle toga, dokument je preimenovan u JARGON, a Mark Crispin i Guy L. Steele Jr. su nastavili da ga dopunjuju novim izrazima. Finkel tada prestaje da radi na dokumentu, a na njegovo mesto u ime stanfordske laboratorije dolazi Don Woods.


Na svoje prvo objavljivanje, Jargon File je čekao do 1981. godine. Tada ga je haker Charles Spurgeon velikim delom objavio u almanahu Stewart Brandt’s CoEvolution Quarterly. Drugo objavljivanje Jargon Filea dogodilo se 1983. godine kada ga je Guy Steele objavio pod nazivom Hakerski rečnik. Od tada, pa narednih sedam godina, dokument je prestao da se dopunjuje i menja. Priče o njemu kružile su kao legenda, ne samo u blizini Stanforda i MIT-a. Tada niko nije shvatao kakav će uticaj dokument imati na hakersku kulturu za koju je on, iako godinama nedopunjavan, bio nešto posebno o čemu se govorilo sa poštovanjem. 1991. godine Eric S.Raymond uz pomoć Guya Steelea „oživljava“ Jargon File i on postaje osnova knjige „The New Hacker’s Dictionary“. Autori su se tom prilikom obavezali da će održavati on-line verziju dokumenta, da će nastaviti da arhiviraju nove termine i stavljati ih na korišćenje hakerskoj zajednici. U maju 2003. godine „The New Hacker’s Dictionary“ se sastojao iz 236 406 reči i 1 638 454 karaktera.

U suštini, sadržaj leksikona u sebi sadrži tri kategorije: sleng, žargon i tehnički jezik. Sleng je nezvaničan jezik koji koriste ne-tehničke kulturne zajednice (vozači motora, rokeri, surferi...). Žargon je jezik koji se razvio među hakerima, glavinim korisnicima leksikona. Tehnički jezik je formalni tehnički jezik programiranja, kibernetike i informatike. Zbog toga ovaj tekst predstavlja neprocenjivo blago hakera koje je stasavalo i širilo se zajedno sa njima. U njemu je osim reči sadržan i identitet cele kulture pa zbog toga predstavlja i njen zaštitni znak. Na adresi

http://catb.org/~esr/jargon/

može se pogledati poslednje izdanje Jargon Filea, a ko je zainteresovan, može autoru poslati sugestiju, primedbu, pohvalu ili zahtev za dopunjavanjem dokumenta novim izrazima.

Uz stručne izraze i terminologiju, Jargon File sadrži i veoma zanimljiv deo o pshihologiji i načinu života hakera koji omogućava da se ovi ljudi upoznaju ne samo sa tehničke strane, već kao i ličnosti sa kojima svakodnevno delimo socijalni prostor.

Hackers encyclopedia je nastala 1990. godine kao delo hakera srednjoškolca koji je koristio pseudonim Logik Bomb, a pripadao je grupi F0nephreaks Of America. (FAO). Tada je radio na računaru marke Apple Power Macintosh 4400/200.

Enciklopedija sadrži definicije različitih pojmova koji se koriste u hakerskoj zajednici, kao i imena svih poznatijih hakera tog vremena. Kao izvore koristio je različite hakerske časopise, novinske članke, konsultovao se sa prijateljima hakerima i uspeo da napravi, za to doba, jedan zaista impozantan leksikon reči i izraza.

Originalan tekst Hakerske enciklopedije možete videti ovde.

Hakerska predistorija

Začeci hakovanja nemaju veze sa upotrebom kompjutera. Njegovi koreni su usađeni u nastanak i razvoj telekomunikacionog biznisa. Ti hakerski „dinosaurusi“ nastali su još 1878 godine i radili su na telefonskim centralama kao operateri. Još tada ih je pratio loš glas zbog navodnog prisluškivanja telefonskih razgovora, izvođenja raznih neslanih šala na radnom mestu kao i zloupotrebe telefonskih veza. Nastankom digitalizacije, telefonske kompanije su prve uvele računare u svoje poslovanje kako bi zamenili ljudske operatere.

Prvi hakeri u modernom smislu nastali su krajem 60-tih godina prošlog veka i to, gde drugo, nego na MIT-u. Nazivali su se „phranksters“ i to je bila jedna gomila znatiželjnika koja je žarko želela da lično proveri i otkrije kako kompjuter funkcioniše. A zna se da su prvobitni računari bili veličine jedne prosečne sobe, u staklenim kutijama koje su bile klimatizovane. Upravljanje njima bilo je veoma skupo, a programeri su imali ograničen pristup njima. Tada se pojam „hack“ javlja kao oznaka prečica koje pišu i koriste programeri da bi lakše upravljali tim računarima. Ovi ljudi odgovaraju onoj definiciji hackera koja kaže da je hacker „osoba koja uživa u istraživanju detalja u programiranim sistemima i poboljšanja njihove upotrebne moći, suprotno većini korisnika koji uče samo neophodni minimum korišćenja tih sistema.“ Kada se to povezalo sa digitalizacijom telefonije, hakeri su naučili da kradu telefonske impulse, lopovi da hakuju pa su stapanjem ove dve „sorte“ ubrzo nastali „phreakersi“.

Kao što se može zaključiti, prvi hakeri su bili totalni „pozitivci“. Oni su radili na unapređenju računarske tehnologije i pronalaženju novih načina korišćenja računara. Ovaj period karakterišu različiti pronalasci koji su olakšavali rad na kompjuterima, a ne aktivnosti koje bile destruktivne prirode. I zato su prvi hakovi u stvari inventivne kreacije prvih majstora kompjuterskih veština.

Osim krađe telefonskih impulsa, u ovom periodu, kao posledica detinje radoznalosti hakera nastali su mnogi izumi bez koga bi većinih današnjih korisnika rad sa računarom bio nezamisliv. Dr Douglas Engelbart 1968. godine izumeo je HTML jezik (Hyper Text Mark-up Language) kojim se prave web stranice; konstruisao je miša, bez koga danas više od polovine korisnika ne bi moglo da koristi računar, ne znajući da im miš i ne treba jer za sve operacije postoje prečice na tastaturi. Prozori na ekranu (windows), cross-file editovanje i još 20tak patenata delo su ovog kompjuterskog entuzijaste .

Još jedan izum koji će svakako ostaviti traga na celokupan razvitak kompjuterske tehnologije jeste operativni sistem Unix. Nastao je 1969. godine iz glave Denisa Richiea, Kena Tomphsona, Douglasa McIlroya i Joea Ossannae, stručnjaka koji su radili u Bell-ovim laboratorijama u SAD. Richie je i kreator kompjuterskog jezika C.

Old school hackers – hakeri „stare škole“

U ovu grupu hakera spadaju ljudi koji su se bavili kompjuterima od samog nastanka. Imali su neograničeni pristup računarima, ali su u odnosu na današnje hakere bili ograničeni kada je dostupnost postojećeg saznanja u pitanju. Naime, ovi hakeri nisu imali od koga da nauče nešto o računarima - jer takvih nije bilo.

Oni su se prvi bavili ispitivanjima računara i njihovih mogućnosti. Prvi kompjuteri bili su veličine jedne sobe i koštali su milione dolara. Zahtevali su stalni nadzor stručnjaka i posebne mašine za hlađenje kako ne bi došlo do njihovog pregorevanja i gubitka informacija. Programi za ove računare radili su po principu ručno izbušenih kartica koje su se posle stavljale u „čitač“ računara i posle obrade podataka koja je mogla trajati satima, dobijao se rezultat. Veći programi zahtevali su na stotine kartica, a samo jedna pogrešno probušena rupa ili kartica na pogrešnom mestu je mogla da upropasti proces pa se cela operacija ponavljala. Ovi kompjuteri koristili su se u MIT-u i njihova memorija imala je 74 kilobajta.

Za hakere stare škole zaštita autorskih prava bila je nepoznanica. Njihova omiljena aktivnost bila je čitanje tuđih programa, modifikovanje i proširivanje njihovih mogućnosti. Levy je na njih mislio kada je pisao o principima hakerske etike. Zahvaljujući njihovim istraživanjima 1959. godine na računaru je prvi put kreirana muzika, a program za igranje šaha je jedan od najvećih „hakova“ tog vremena.

Etimologija reči "hack" i "hacker"

Reč "hack" ima dugu istoriju, stariju od računara i interesantno je da je u kompjutersku eru ušla u upotrebu tek od 60tih godina prošlog veka sa razvojem informacionih tehnologija.

Na francuskom jeziku haquéen znači „kasački konj“.
U staroengleskom jeziku termin tohaccian značilo je iseći nešto na komadiće.
U nemačkom jeziku "hacker" je „osoba koja pravi nameštaj sekirom“ .
Tokom 14. veka reč haquéen postala je hackney i koristila se za označavanje konja srednje veličine ili dobrog kvaliteta. Neposredno posle toga hackney je skraćeno na hack. Taj termin je značio „jahanje neobaveznim stilom“ (suprotno jahanju u lovu na lisice).
1393. godine ova reč je označavala „konja koji se iznajmljivao“, a koristila se kao i sinonim za „prostitutku“.
1596. godine hackney se koristio kao pridev za nešto što je “umorno, iznošeno ili potrošeno“. William Shakespeare je ovu reč koristio u svom delu „Henri IV“ i tu ima značenje „uobičajeno, preko mere familijarno“
1700. godine hack je „osoba unajmljena da obavi neki rutinski posao“.
1704. hack označava „kočiju za iznajmljivanje“.
1749. se koristi za „osobu koja se unajmljuje da piše sve što joj se naruči“. I danas je među piscima u upotrebi termin hack writer.
Od 1802. pa do danas reč hack označava „kratak, suvi kašalj“.
1898. terminu hack dato je figurativno značenje i koristilo se za označavanje „pokušaja“.
1950tih godina hack ulazi u sferu medija i u radio tehnologiji označavalo je „kreativno mišljenje čiji je cilj poboljšanje emitovanja programa“.
1955. u žargonu američkog engleskog jezika hack znači „izboriti se sa nečim, izaći na kraj sa nečim“. Takođje, na američkoj istočnoj obali kada su automobili zamenili konje, termin hacking je preteča reči cruising tj. „krstarenja automobilom“.
1960tih godina reč hack dobija moderno značenje, ali ipak još uvek nije usko povezano sa računarima. Na Institutu za tehnologiju Masačusetsa (Massachusetts Institute of Technology - MIT) hack je bio lokalni žargon sa mnogo značenja. Jedno od njih bilo je „rešenje problema“. Drugo objašnjenje ovog pojma jeste „smicalica, dosetka, doskočica“, a izvođač toga bio je hacker. I danas se termini hack i hacker u MIT-u koristi u različitim značenjima, koja nisu nužno povezana sa računarima. Na primer, kada su studenti Instituta stavili policijski automobil na krov zgrade 10 Instituta, to je bio hack, a studenti umešani u to bili su hackers .

Listu hakova tj. šala studenata MIT-a možete pogledati ovde. Ovi "hakovi" nemaju veze sa komjuterima.

Prema Englesko-srpskohrvatskom rečniku Mortona Bensona hack ima sledeća značenja:
imenice: 1. slab i mršav konj, kljuse 2. najamni fijaker 3. taksi 4. plaćenik (pogrdno)
pridevi: 1. najamni 2. komercijalan, banalan
glagoli: 1. iseckati 2. udariti (u sportu) 3. seckati 4. kašljucati 5. snaći se, izdržati (žargon) 6. jahati polako 7. voziti taksi
U istom rečniku hacker znači „kompjuterski lopov“
Prema Standardnom rečniku hack znači:
imenica: 1. rana, posekotina, povreda od udarca 2. zarez, usek 3. motika, pijuk 4. najamni konj, najamna kola 5. jahaći konj 6. raga 7. čovek iznuren od teškog rada
glagol: 1. raseći, raskomadati 2. zaseći, zarezati 3. klesati kamen 4. udariti protivničkog igrača u nogu (u fudbalu) 5. raniti 6. drobiti ili razbijati zemlju (motikom ili pijukom) 7. suvo kašljati, kašljucati 8. dati na privremeno korišćenje (konja) 9. sporo jahati 10. pogoditi za težak rad 11. otrcati, učiniti običnim
Termin hack ušao je u računarsku tehnologiju kada je železnica počela da koristi računare i uvela železnički žargon u njihovu upotrebu .
Prvi poznata upotreba termina hack u ovom kontekstu datira od 20. novembra 1963. kada je pomenuta u studentskom radu MIT-a. U njemu se kaže: „Telefonski servis bio je u zastoju zbog takozvanih hakera, prema profesoru Charltonu Tuckeru, administratoru telefonskog sistema Instituta. Hakeri su povezivali sve telefonske linija između Instituta i Harvarda ili su pravili međunarodne pozive po ceni lokalnih. Jedan od metoda bio je povezivanje telefonskog sistema Instituta i računara koji je pozivao različite brojeve sve dok ne bi pronašao izlaznu liniju. Zbog ovog hackinga većina telefonskih brojeva Instituta je ukinuta.“