Ovaj period nezvanično počinje još 1986. godine oštrim istupom američkih zakonodavaca u vezi sa elektronskim komunikacijama. Prvo je u Kongresu usvojen Zakon o kompjuterskoj krađi, a ubrzo i Zakon o zloupotrebama baza podataka. Tada nastaju i prvi elektronski policajci i istražni organi.
Pozadina svega je, prema mišljenjima pojedinaca, sasvim drugačija. Nije u pitanju ni krađa impulsa, ni upadanje u tuđe računare. Amerika je shvatila da je budućnost u elektronskom biznisu. Hakeri su morali biti žrtvovani i satanizovani kako bi ustupili mesto poslovnim interesima i neometanom profitu velikih kompanija. Kada je 1990tih godina Internet zamenio BBS-ove, Amerika je zabeležila jedan od najdužih perioda privrednog rasta u svojoj istoriji. Dnevno je osnivano preko 700 firmi za poslovanje preko mreže. Da su hakeri ostali na toj sceni, sav taj profitabilan biznis razvijao bi se mnogo teže. Ovako je uklonjena i poslednja prepreka da velike kompanije monopolizuju tržišta i tako zarade velike svote novca. Tokom vremena, velike firme su uspele da privole neke hakere da rade za njih, dok je većina ostala verna „neprofitnom hakingu“ i „istraživanju računara zarad njih samih“, ali nedovoljno organizovana da bi se oduprla moćnim kapitalistima. Bogatim kapitalistima je, uz podršku američkog zakonodavstva, bilo u interesu da uvećaju svoj novac putem izrade i prodaje programa za računare. Hakeri su im bili smetnja, što zbog svog znanja o računarima, što zbog svog stava o slobodnom protoku informacija i dostupnosti tehnoloških inovacija širokim narodnim masama. Zato im je u interesu bilo da hakeri budu na njihovoj strani i da rade za njih, oni koji nisu želeli, bili su proganjani.
Pozadina svega je, prema mišljenjima pojedinaca, sasvim drugačija. Nije u pitanju ni krađa impulsa, ni upadanje u tuđe računare. Amerika je shvatila da je budućnost u elektronskom biznisu. Hakeri su morali biti žrtvovani i satanizovani kako bi ustupili mesto poslovnim interesima i neometanom profitu velikih kompanija. Kada je 1990tih godina Internet zamenio BBS-ove, Amerika je zabeležila jedan od najdužih perioda privrednog rasta u svojoj istoriji. Dnevno je osnivano preko 700 firmi za poslovanje preko mreže. Da su hakeri ostali na toj sceni, sav taj profitabilan biznis razvijao bi se mnogo teže. Ovako je uklonjena i poslednja prepreka da velike kompanije monopolizuju tržišta i tako zarade velike svote novca. Tokom vremena, velike firme su uspele da privole neke hakere da rade za njih, dok je većina ostala verna „neprofitnom hakingu“ i „istraživanju računara zarad njih samih“, ali nedovoljno organizovana da bi se oduprla moćnim kapitalistima. Bogatim kapitalistima je, uz podršku američkog zakonodavstva, bilo u interesu da uvećaju svoj novac putem izrade i prodaje programa za računare. Hakeri su im bili smetnja, što zbog svog znanja o računarima, što zbog svog stava o slobodnom protoku informacija i dostupnosti tehnoloških inovacija širokim narodnim masama. Zato im je u interesu bilo da hakeri budu na njihovoj strani i da rade za njih, oni koji nisu želeli, bili su proganjani.