Script kiddies, kao i larvar hakeri, imaju ograničeno znanje što se tiče računara i nisu socijalizovani u okviru hakerske potkulture. Međutim, osnovna razlika je što larval hakeri imaju želju da unaprede svoje znanje i naprave nešto sami, dok kod script kiddija apsolutno ne postoji nikakva želja da se napreduje u edukativnom smislu. To su uglavnom tinejdžeri, četrnaestogodišnjaci koji nisu željni ni dokazivanja ni profita, već imaju čisto vandalske pobude.Njihova meta su svi korisnici računara, bez određenog razloga.
Script kiddie se postaje tako što roditelji kao poklon detetu za rođendan, Božić i slično uplate vreme na Internetu. Surfujući po Internetu, dete nailazi na chat sobe, ICQ ili MSN aplikacije gde će se možda verbalno zameriti nekom drugom script kiddiju koje će mu uhakovati računar. U prvi mah neće znati šta mu se desilo, ali ako se raspita na pravim mestima, shvatiće da mu je tamo neki dečak sa druge strane monitora upao u kompjuter i tražiće način da mu se osveti. Pomoću pretraživača poput Yahooa ili Googlea pronaći će razne skripte i uputstva kako da uzvrati istom merom, tj kako da i on nekom upadne u računar. Vratiće se na chat i početi iz obesti da upada u sve računare u koje bude mogao. Takođe će pokušati da se upusti u razgovor sa pravim hakerima, i ukoliko od njih bude saznao da oni ne koriste Windows operativni sistem, instaliraće Linux na svoj računar. Pošto je Linux veoma zahtevan i komplikovan, shvatiće da mu je lakše da koristi Windows i tada script kiddie postaje lamer. Prema statistici bar polovina script kiddija se zaustavlja na ovoj tački, vraća se na Windows i ostaje lamer .
Oni uporniji koji uspeju da nauče osnove rada u Linuxu neće stići dalje od početka. Nastaviće da koriste tuđe programe za razne obesne provale. Epilog može da bude:
- kada sazri, shvatiće da destrukcija nije ispravna i da nije vredna truda
- uhvatiće ga roditelji
- uhvatiće ga policija
- u retkim slučajevima postaće pravi haker, pošto osobe koje postanu script kiddie teško mogu da naprave dostignuća vredna jednog hakera.
Lameri svesno ignorišu i izbegavaju da nauče kako stvari funkcionišu, za razliku od pravog hakera koji je uvek željan znanja i intelektualnih izazova koji zahtevaju konstantno učenje i usavršavanje. Njihova nezainteresovanost iskazuje se rečeniceom: "Ne interesuje me kako nešto radi, sve dok funkcioniše". Crackeri često nazivaju lamere wannabees (osobe koje oponašaju nekog i žele da budu on, a nisu dovoljno dorasli da to i ostvare).
Zajednička karakteristika za obe ove vrste je to što nikada ne naprave sami aplikaciju, već koriste ono što su drugi odavno napravili. Zbog nedostatka znanja i lenjosti, nemaju svoje mesto u hakerskoj zajednici.
Zajednička karakteristika za obe ove vrste je to što nikada ne naprave sami aplikaciju, već koriste ono što su drugi odavno napravili. Zbog nedostatka znanja i lenjosti, nemaju svoje mesto u hakerskoj zajednici.
