1600 - 1800
1642 Blaise Pascal otkriva mehanizan nazvan Pascaline koji se zasniva na 8 elemenata sa osnovama 10, 100, 1000 itd. U čast ovog naučnika jedan programski jezik je nazvan Pascal, kao i mnogi matematički koncepti.
1791. Charles Babbage, poznat kao otac kompjutera, i njegova žena Ada Lovelace osmislili su prvi digitalni računar u obliku analitičke mašine koja je koristila bušene kartice.
1830. Joseph Henry demonstrirao je elektronsku komunikaciju na daljinu putem žice dugačke preko jedne milje. Elektromagnet je uzrokovao zvono da se oglasi. Tako je nastao električni telegraf.
1858. Cyrus West Field postavlja prvi podvodni telegrafski kabl između Evrope i Amerike.
1876, 7 mart. Elisha Gray i Alexander Graham Bell, svako zasebno, dizajniraju aparat koji je elektronski prenosio govor (telefon). Obojica su u roku od nekoliko sati požurili da patentiraju svoj proizvod, ali je Alexander Graham Bell bio brži.
1910 - 1960
1911, 15. jun. U operaciji koja je trajala od 1888. godine nastaje IBM (International Business Machines). IBM (Computing Tabulating Recording Corporation) je originalno osnovan od strane Thomasa Watsona. U narednim godinama, IBM će postati lider u proizvodnji kompjutera i IT inovacijama.
1917. Gilbert S. Vernam i major Joseph Mauborgne osmislili su “one-time pad” koji se smatra najsigurnijim algoritmom za kriptovanje i jedini koji se može nazvati savršenom šemom za enkripciju.
1936. Alan Turing, koji se smatra ocem ocem kompjuterske nauke, uvodi pojam Turing machine. Ovo je apstraktna mašina koja može da daje matematički precizne definicije algoritama ili mehaničke procedure.
1945, 9 septembar. Pronađena prva kompjuterska buba (computer bug) na Univerzitetu Harvard i to kada se moljac zaglavio u unutrašnjosti Mark II Aiken kalkulatora. Operateri su zakačili moljca za kompjuterski log i napisali: "Prvi slučaj kompjuterske bube".
1947, 23 decembar. William Shockley i njegovi saradnici John Bardeen i Walter Brattain napravili prvi tranzistor. .
1952. Grace Murray Hopper, matematičar i pionir u obradi podataka, smatra se za tvorca prvog kompajlera, programa koji “prevodi” komande sa engleskog jezika na mašinski. Ona je pomogla u razvijanju Flow-Matic programskog jazika, kao i Common Business-Oriented Language (COBOL) za UNIVAC 1.
1954. John Backus razvija kompjuterski jezik Fortran, prvi kompleksniji kompjuterski jezik.
1958. John McCarthy razvija Lisp, drugi kompleksniji kompjuterski jezik.
1958. Osniva se DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), kao odgovor SAD-a na lansiranje Sputnika od strane SSSR.
1960. Kompjuterizovane telefonske centrale, prestaje potreba za ljudskim operaterima.
1962. The Bell 103 postaje prvi komercijalni modem. Napraviola ga je amerika kompanija AT&T i radio je na 300 bita u sekundi.
1963. Koledž Dartmouth uvodi kompjutere na časove slobodne umetnosti.
1963. Robert Bemer kreira ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange). ASCII se sastoji od 128 jedinstvenih nizova jedinica i nula i omogućava da mašine različitih proizvođača razmenjuju podatke.
1963. Douglas Engelbart patentira kompjuterskog miša. Prvi miš je bio glomazan, i koristio je dva točka koja su stajala okomito jedan naspram drugog. Rotacija svakog točka se pretvarala u pokret duž jedne ose.
1964. Thomas Kurtz i John Kemeny stvaraju kompjuterski jezik BASIC (Beginner's All-Purpose Symbolic Instruction Code) za svoje studente na Dartmouth koledžu.
1965. Ted Nelson stvara pojam hypertext, koji označava tekst koji nije nužno da bude linearan.
1967. Alan Shugart iz IBM stvara prvi flopi disk (disketu).
1968. Robert Noyce, Gordon Moore i Andy Grove osnivaju Intel (INTegrated ELectronics). Intel kasnije postaje poznat po dizajniranju i proizvodnji mikroprocesora i specijalizovanih integrisanih kola.
1969. Agencija ARPA (Advanced Research Projects Agency) osniva Arpanet (Advanced Research Projects Agency Network), servis za efikasniju komunikaciju među naučnicima. Bolt Beranek i Newman izabrani su za izgradnju mreže IMPS (Interface Message Processors) koja je funkcionisala kao prolaz do drugih mejnfrejmova. Postavljanjem mašina na univerzitete UCLA i u Istraživački institut Stanford, Arpanet je pušten u rad. Kasnije se mreža proširuje i na univerzitete u Santa Barbari i Juti. Iz ovog sistema razmene informacija nastaje Internet ili Informacioni super autoput.
1969. Pokrenut prvi CompuServe time-sharing service i kasnije postaje prvi online servis koji nudi usluge elektronske pošte.
1969. Intel objavljuje izradu mnogo većeg RAM (Random Access Memory) čipa sa neverovatnim kapacitetom od 1KB.
1969. Bell Labs (AT&T) izbacuje projekat MULTICS (Multiplexed Information and Computing Service). Sistem koji je trebalo da podrži 1000 korisnika na mreži jedva je izdržao tri. Unapređivanjem ovog sistema Ken Thompson, Dennis Ritchie i ostali stvorili su UNIX, najuticajniji operativni sistem u istoriji. UNIX je prenosivi, višenamenski i višekorisnički operativni sistem dizajniran sa ciljem da više korisnika simultano pristupe kompjuteru. Ken Thompson napisao je prvu verziju UNICS-a za PDP-7 (Programmed Data Processor) za mesec dana dok je bio sa suprugom na odmoru. Posvetio je po nedelju dana svakoj od funkcija operativnog sistema:: kernel-u, shell-u, editor-u i assembler-u. Skraćenica UNICS je nastala igrom slova iz naziva MULTICS i znači Uniplexed Information and Computing Services. Skraćenica je kasnije promenjena u UNIX. Ova verzija UNIX-a je napisana u nekoliko jezika.
1969. Prvi hakeri okupljaju se na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). Pozajmili su ime od članova studentskih grupa koje se bave modeliranjem vozova i koji “hakuju” električne vozove, šine i skretnice da bi vozovi išli brže i u različitim pravcima. Nekoliko članova ovih grupa preusmerilo je svoju radoznalost na programiranje novih mejnfrejmova i nastavilo da radi na njima.
1969. Joe Engressia (aka The Whistler, Joybubbles, High Rise Joe) bio je slep i smatra se ocem phreakinga. Tokom 1960tih, studenti matematike univerziteta Južna Florida otkrili su da zvižduk od 2600 megaherca u telefonsku govornicu omogućava besplatno telefoniranje. Phreaking je tako postao žargonski izraz za navođenje telefonskog sistema da radi nešto što nije dozvoljeno.
1969. 7 april. Steve Crocker sa UCLA objavljuje prvi RFC (Request for Comments).
1969, 1 maj. Jerry Sanders osniva AMD (Advanced Micro Devices). AMD je prouzvođač integrisanih kola i kasnije postaje drugi najveći snabdevač procesorima kompatibilnim sa x86.
1970. - 1980.
1970. Kompanija DEC (Digital Equipment Corporation) uvodi čuveni PDP-11 (Programmed Data Processor) koji se smatrao najbolje dizajniranim minikompjuterom ikada i mnogi od njih su bili u upotrebi do samog kraja 20tog veka. Neki od najboljihhakera na svetu “zapinjali” su pri hakovanju ovih mašina.
1971. Les Earnest otkrio komand “finger” na UNIX-u koja je korišćena da pronađe informacije o drugim korisnicima na mreži.
1971. John Draper (Cap'n Crunch) otkriva da pištaljka iz kutije žitarica prozvodi zvuk na 2600 mHz, isti kao onaj koji uključuje međunarodno pozivanje preko sistema AT&T-a. Draper pravi “plavu kutiju” koja se koristi uz pištaljku i omogućava besplatno telefoniranje.
1971. Ray Tomlinson je napisao prvi email program za slanje preko Arpaneta. Izabrao je znak @ kao razmak između korisničkh imena za prvu email poruku poslatu između kompjutera.
1971. septembar. Počinje prodaja prvog personalnog računara nazvanog Kenback-1 sa 256 bajta memorije. Dizajnirao ga je John Blankenbaker i koštao je $750.
1971. oktobar. Magazin Esquire objavljuje članak “Tajne male plave kutije” (Secrets of the Little Blue Box) sa uputstvom za njeno pravljenje i upadanje u sisteme.Među izvršiocima bili su studenti Steve Wozniak i Steve Jobs, budući osnivači Apple Computer, koji su tada razvili kućni biznis pravljenjem i prodajom plavih kutija.
1972. UNIX operativni sistem je prekodiran u programskom jeziku C što je otvorilo vrata njegovom prenosu na druge vrste čipova.
1972. NCSA (National Center for Supercomputing Applications) razvija telnet aplikaciju koja se koristi za daljinski pristup drugim kompjuterima.
1973. Broj korisnika Arpaneta procenjen na 2000.
1973. Gary Kildall započinje razvoj CP/M operativnog sistema (Control Program/Monitor). Gary je kasnije nazvan “čovekom koji je mogao biti Bill Gates (The Man Who Could Have Been Bill Gates). Legenda kaže da su trojica IBMovaca u leto 1980. godine došli u Digital Research Inc. (DRI) da razgovaraju o licenciranju vodećeg operativnog sistema ove kompanije, CP/M. Gary Kildall ih je pustio da tumaraju oko njegovog aviona, pa su se frustrirani IBMovci okrenuli Billu Gatesu i njegovom operativnom sistemu MS-DOS.
1973. Intelov upravljač Gordon Moore predskazuje da će se broj tranzistora u mikročipu udvostručavati na svakih godinu i po dana. Ova izjava će kasnije biti poznata kao Murov zakon (Moore’s Law) i važiće narednih 20 godina.
1973. IBM proizvodi hard disk 3340 Winchester sa 60 MB prostora, preteču svih kasnijih hard diskova.
1973, 7 februar. Uvodi se FTP (File Transfer Protocol) kao standard za prenos podataka između umreženih kompjutera.
1973, mart. Napravljene prve internacionalne konekcije Arpanet-a između University College of London (Engleska) i NORSAR (Norveška).
1974. Napravljen prvi shell “Bourne shell (sh)”. Ime je dobio po svom pronalazaču Stephenu Bourneu. Shell je program koji predstavlja interfejs za različite funkcije i servise operativnog sistema. Nazvan je tako jer ima funkciju spoljašnjeg sloja koji povezuje korisnika i kernel operativnog sistema.
1975. Bill Joy razvija C shell (csh) i omraženi Vi text editor.
1975. Atarijeva kućna verzija kompjutera Pong puštena u prodaju.
1975, 5. mart. Homebrew Computer Club ima svoj prvi sastanak. Članovi su bili kompjuterske entuzijaste koji su diskutovali o Altairu, često označavanog kao prvi personalni računar. Neki od njegovih članova, kao što su Adam Osborne, Steve Jobs i Steven Wozniak kasnije postaju kompjuterski vizionari.
1975, avgust. Bill Gates i Paul Allen osnivaju Microsoft.
1976. David Boggs i Robert Metcalfe pronalaze Ethernet dok su radili na Xeroxu.
1976, 3. februar. Dvadesetjednogodišnji Bill Gates piše pismo pod naslovom “Otvoreno pismo hobistima” (An Open Letter to Hobbyists) koje u osnovi osuđuje otvoreni kod i softversku pirateriju.
1976, april. Apple computer predstavlja svoj prvi računar Apple 1.
1976, 1. april. Stephen Wozniak, Steve Jobs i Ron Wayne potpisuju ugovor o osnivanju kompanije Apple Computer.
1976, Novembar Whitfield Diffie i Martin Hellman objavljuju rad 'New Directions in Cryptography'. Ovaj rad uvodi radikalno novi metod distribucije kriptografskih ključeva, koji je vodio ka rešavanju jednog od najvećih problema kriptografije: kriptografiju javnih ključeva (Public-key cryptography).
1977. Bill Joy proizvodi kompjuterski operativni sistem BSD (Berkeley Software Distribution). Bell Laboratories zabranjuju univerzitetu Berkeley, kao i ostalim univerzitetima, da ga koriste i pridružuju njegov izvorni kod svom UNIX-u u ranoj fazi razvoja.
1977. Alfred Aho (A), Peter Weinberger (W), i Brian Kernighan (K) prave AWK programski jezik.
1977, april. Apple izbacuje Apple II na tržište.
1977, 3. avgust. Počinje prodaja TRS-80 Model I (Trash-80). Operativni sistemi na TRS-80 bili su TRSDOS i CP/M.
1977, decembar. Atari 2600 konzola za igranje prodaje se po ceni od $199.95.
1978. Počelo testiranje prvih javnih mobilnih telefona koji su bukvalno bili veličine cigle.
1978. Ward Christensen i Randy Suess startovali prvi CBBS (Computerized Bulletin Board System)
1978, mart. TCP podeljen na TCP (Transmission Control Protocol) i IP (Internet Protocol).
1979. Osnovana kompanija SCO (Santa Cruz Operation) i postaje konsultant i zaštitnik UNIX-a.
1979. Microsoft licencira izvorni kod UNIX-a od AT&T i razvija Xenix. Xenix uskoro biva zamenjen MS-DOSom. Microsoft je svoj operativni sistem nazvao Xenix jer nije mogao da ga licencira pod imenom UNIX.
1979. Usenet kreće online. Usenet (newsgroup) je kompjuterski sistem koji umrežava UNIX mašine preko sporih telefonskih veza. Usenet uskoro premašuje Arpanet kao virtuelni bulletin board po broju korisnika.
1979. Alan Shugart osniva Shugart Technology koja će kasnije biti preimenovana u Seagate Technology, najvećeg svetskog proizvođača disk drajvova.
1979. Brian Kernighan i Dennis Ritchie objavljuju programski jezik C.
1980. - 1990.
1980. Procenjeno da je 350 000 kompjuterskih terminala umreženo sa većim „host“ kompjuterima.
1980, decembar. Sony proizvodi prvu floppy disketu od 3,5 inča i drajv za nju.
1981. Adam Osborne razvija Osborne 1 koji se smatra prvim lap topom čija je težina bila 24.5 funte.
1981. Napravljen prvi kompjuterski virus Elk Clone koji se širio iz Texas A&M.
1981. Počela prodaja kompjutera Sinclair ZX81 koji je imao 1KB RAM i koštao je oko $100.
1981. Dr. David Mills započinje razvoj DNS (Domain Name System). DNS je server koji čuva informacije o imanima hostova i domena na mreži kao što je Internet i, što je najvažnije, obezbeđuje IP adresu za svako ime. Dr Mills je kasnije izumeo Network Time Protocol (NTP).
1981. Dok je radio za IBM i razvijao BIOS, David Bradley kreira kod za Ctrl-Alt-Delete komandu. „Ja sam možda izumeo control-alt-delete, ali ga je Bill Gates učinio zaista poznatim.“
1981. Kompanija Commodore Business Machines počinje isporuku VIC-20 kućnih kompjutera po ceni nešto nižoj od $300.
1981, 28. maj. Microsoft se prvi put spominje na Usenetu.
1981, jul. Microsoft kupuje kompletna prava na DOS (Disk Operating System), proizvod kompanije Seattle Computer and naziva ga MS-DOS.
1982. John Warnock i Charles Geschke osnivaju Adobe Systems.
1982. Hewlett-Packard uvodi svoju verziju UNIX-a pod imenom HP-UX koji se velikim delom zasniva na V sistemu.
1982. Četvorica 27-mogodišnjaka osnivaju Sun Microsystems: Andreas von Bechtolsheim, Vinod Khosla, Scott McNealy i Bill Joy. Njegovi kompjuteri i radne stanice zasnivali su se na SPARC procesorima, operativnim sistemina SunOS i Solaris, NFS network file sistemu i Java platformi. Ime kompanije SUN je skraćenica od Stanford University Network.
1982. Richard Stallman počinje da razvija klona UNIXa pisanog u jeziku C koji je nazvao GNU. GNU je skraćenica od GNU Nije UNIX (GNU's Not UNIX).
1982. SGI (Silicon Graphics Inc.) proizvodi svoj operativni sistem koji liči na UNIX i naziva ga IRIX.
1982. Pisac William Gibson uvodi termin „sajberprostor“ (cyberspace)
1982, avgust. Komodor isporučuje Commodore 64, koji je prvi kućni kompjuter sa standardnih 64MB RAM.
1982, avgust. Pušten u finkciju SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). SMTP je TCP/IP protokol koji služi za prenos email poruka preko Interneta.
1982, 19. septembar Profesor istraživanja Scott Fahlman ispisuje prvog onlajn smajlija :-)
1983. Razdvajanjem Arpaneta na vojni i civilni deo nastaje Internet.
1983. Prikazan film WarGames is released. WarGames is about a computer whiz kid who inadvertently initiates the countdown to World War III.
1983. David Korn iz AT&T pravi Korn shell (ksh). Shell je program koji predstavlja interfejs za različite funkcije i servise operativnog sistema. Nazvan je tako jer ima funkciju spoljašnjeg sloja koji povezuje korisnika i kernel operativnog sistema.
1983. Tom Jennings razvija FidoNet. FidoNet je mreža povezana preko modema u svrhu razmene emailova preko Interneta kroz veliki broj sistema koji komuniciraju sa Internetom preko UUCP (UNIX to UNIX Copy Protocol)
1983, 19. januar. Apple Lisa (Local Integrated Software Architecture) pušten u prodaju. Lisa operativni sistem je mogao da radi više radnji u isto vreme i imao je virtuelnu memoriju.
1983, maj. Telnet protokol pušten u rad. Telnet je komanda i osnova TCP/IP protokola za daljinski pristup drugim kompjuterima.
1983, 27. septembar. Richard Stallman prvi put spominje GNU na Usenetu.
1983, novembar. Paul Mockapetris kreira RFC 882 koji objašnjeva kako DNS (Domain Name System) radi. DNS je server koji čuva informacije o imanima hostova i domena na mreži kao što je Internet i, što je najvažnije, obezbeđuje IP adresu za svako ime.
1983, 12. novembar. Microsoft Windows se prvi put spominje na Usenetu.
1984. Naučnici sa Univerziteta u Stanfordu Len Bosack i Sandy Lerner osnivaju Cisco Systems.
1984. Fred Cohen, programer antivirusa, uvodi termin „kompjuterski virus“.
1984. Andrew Tanenbaum piše šrvu verziju Minixa koji je besplatan UNIX klon namenjen u edukativne svrhe. Linus Torvalds dobija inspiraciju da piše Linux posle čitanja Tanenbaumove poznate knjige „Operativni sistemi: Dizajniranje i implementacija“ (Operating Systems: Design and Implementation). Minix je kreiran oko mikrokernela.
1984. The University of California na Berkeleyu pušta u rad verziju 4.2BSD koji uključuje kompletnu upotrebu TCP/IP mrežnih protokola. Sistem baziran na ovom i kasnijim verzijama BSD (Berkeley Software Distribution) releases provided a multi-vendor networking capability based on Ethernet networking.
1984. Dolazi do slučaja „Betamax“ između Sony Corp. i Universal City Studios. Vrhovni sud SAD presudio je da je snimanje kompletnih televizijskih emisija za kućnu upotrebu legalno i da proizvođači kaseta, kao što su Betamax ili VCR, ne krše zakon. Ovaj slučaj se i danas koristi da se opravda korišćenje DVD rezača i P2P mreža.
1984. Formira se Legion of Doom (LOD). LOD je hakersko/phreakerska grupa koja je operisala u SAD kasnih 80tih. Bavila se raznim aktivnostima uključujući diverzije telefonskih mreža, kopiranje informacija od kompanija i distribucijom uputstava za hakovanje. Članovi su bili: Chris Goggans (Erik Bloodaxe), Mark Abene (Phiber Optik), Adam Grant (The Urvile), Franklin Darden (The Leftist), Robert Riggs (The Prophet), Loyd Blankenship (The Mentor), Todd Lawrence (The Marauder), Scott Chasin (Doc Holiday), Bruce Fancher (Death Lord), Patrick K. Kroupa (Lord Digital), Steven Steinberg (Frank Drake), Corey Lindsly (Mark Tabas), Peter Jay Salzman (Thomas Covenant) i drugi.
1984. Eric Corley (Emmanuel Goldstein) osniva magazin 2600.
1984, januar. Apple proizvodi Macintosh System 1.0.
1984, 19. jun. Robert W. Scheifler pravi X Window System (X11 ili X) koji predstavlja standardno grafičko okruženje za UNIX operativni sistem i njemu slične. X obezbeđuje osnovu za rad grafičkog korisničkog okruženja (graphical user interface -GUI): crtanje i pomeranje prozora na ekranu i interakciju pomoću miša i tastature.
1985. Phil Katz započinje rad na programu ARC, za kompresovanje fajlova. Program je kasnije preimenovan u PKZip (.zip).
1985. Osnovana The Free Software Foundation (FSF).
1985. Bjarne Stroustrup piše programski jezik C++.
1985. National Science Foundation započinje uvođenje novih linija T1 (T-carrier). T1 linije koriste bakarne žice za spajanje velikih razdaljina i rade na 1 544 miliona bitova u sekundi (1 544 Mbps).
1985. Intel proizvodi 80386 (i386) procesor, prvi koji je koristio 32bitno adresiranje.
1985. Craig Neidorf (Knight Lightning) i Randy Tischler (Taran King) objavljuju prvo izdanje Phrack 'zine-a.
1985, 15. mart. Registrovan prvi domen Symbolics.com.
1985, april. Apple proizvodi Macintosh System 2.0.
1985, 24 maj. Datum ustoličavanja America Online. Originalno, ova kompanija se zvala Quantum Computer Services.
1985, septembar. Pušten u prodaju Commodore Amiga (Amiga 1000).
1985, novembar. Microsoft proizvodi Windows 1.0 koji se prodaje po ceni od $100.
1986. IBM proizvodi AIX (Advanced Interactive eXecutive). AIX je IBMova verzija UNIXa i zasnovana je na AT&Tovom UNIX V sistemu sa Berkeley ekstenzijom. AIX je napravljen oko mikrokernela.
1986. Karlheinz Brandenburg i Dieter Seitzer na Institutu Fraunhofer počinju rad na visoko kvalitetnom a niskobitnom zvučnom kodiranju nazvanom MP3.
1986. Formiran Internet Engineering Task Force (IETF) sa zadatkom da služi kao forum za tehničku saradnju između članova DARPA koji su radili na Arpanetu, SAD mreže za odbranu podataka (U.S. Defense Data Network - DDN) i jezgra Interneta. IETF je otvorena, volonterska organizacija sa neobaveznim i neformalnim članstvom.
1986. Kongres SAD usvaja Zakon o kompjuterskoj krađi i zloupotrebi (Computer Fraud and Abuse Act). Ovaj zakon danas ima sužen obim delovanja, s obzirom da je oblast hakovanja proširena.
1986, januar. Apple proizvodi Macintosh System 3.0.
1986, avgust. Clifford Stoll, mrežni administrator u Lawrence Berkeley Lab, otkriva u kompjuterskim logovima tragove hakerskih aktivnosti dok je pokušavao da ispravi grešku od 75 centi u izračunavanju. Istraga je trajala godinu dana posle koje je uhapšeno pet nemačkih hakera. Stoll je kasnije napisao knjigu Cukoo's Egg u kojoj detaljno opisuje lov na hakere.
1987. Brian Fox i Chet Ramey prave BASH shell. (Bourne-Again SHell).
1987. Internet provajder CompuServe uvodi GIF format slike (Graphics Interchange Format). Pomoću ovog formata putem mreže prenosile su se slike sa maksimalno 256 različitih boja tj. 8 bita po pixelu.
1987, mart. Apple proizvodi Macintosh System 4.0.
1987, 18. oktobar. Larry Wall napisao Perl (Practical Extraction and Report Language) programski jezik.
1987, 9. decembar. Microsoft proizvodi Windows 2.0 koji se prodaje po ceni od $100.
1988. Sony, Philips i Taiyo Yuden zajednički razvijaju CD-R (Compact Disk Recordable).
1988. Open Software Foundation razvija OSF/1 UNIX. Kompanija Digital Equipment Corp. otkupljuje sistem 1992. godine i naziva ga Digital UNIX. Tokom 1999. godine kompanija Compaq kupuje Digital i preimenuje sistem u Tru64.
1988. Apple proizvodi Macintosh System 6.0.
1988. Jarkko Oikarinen, student univerziteta u Oulu, pravi Internet Relay Chat (IRC).
1988, 2. novembar. Robert Morris, Jr., student završne godine na Cornell Univerzitetu i sin glavnog naučnika u National Security Agency (NSA), pušta virus koji je sam napravio na Vladin Arpanet (preteča Interneta) kako bi testirao njegov efekat na UNIX sisteme. Virus izmiče kontroli i širi se na 6 000 kompjutera, obarajući Vladine i univerzitetske sisteme. Morris je zbog toga osuđen na tri godine uslovno i kaznu od $10,000.
1988, 3. novembar. Virus Morris Worm se prvi put pominje na Usenetu.
1988, decembar. Haker Robert Riggs upada u kompjutersku mrežu kompanije Bell South i skida dokument koji objašnjava kako radi 911, sistem za hitne pozive. Robert je uhapšen od strane federalnih vlasti i zatim optužen. U optužnici se navodi da je fajl koji je ukrao vredan $79,449, dok je zaposeni u Bell Southu zadužen za bezbednost svedočio da on vredi $24,639. Slučaj je odbačen na zahtev Vlade kada je otkriveno da je pomenuti dokument mogao da se kupi za manje od $20 putem besplatnog telefonskog poziva.
1989. Usvojen JPEG (Joint Photographic Experts Group), format kompresovane slike.
1989. Tim Berners-Lee i Robert Cailliau, istraživači u CERN-ovoj laboratoriji za nuklearnu fiziku, za potrebe svojih istraživanja razvijaju protokol koji će postati World Wide Web (WWW).
1990. – 2000.
1990. Arpanet (Advanced Research Projects Agency Network) prestaje da postoji. Arpanet je bio preteča Interneta nastala 1969. godine.
1990. Alan Emtage i Bill Heelan stvaraju Archie (ARCHIvE). Archie je jedan od prvih pokušaja da se organizuju informacije na mreži i dizajniran je da popisuje FTP sajtove.
1990. Ron Rivest izumeo hash funkciju MD4 (Message-Digest algorithm 4). Kasnije je unapređuje u MD5.
1990. Mitch Kapor i John Barlow osnivaju Electronic Frontier Foundation (EFF), koja jednim svojim delom štiti prava onlajn korisnika.
1990. Kevin Poulsen hakuje radio stanicu KIIS-FM u Los Anđelesu koja je 102 slušaocu koji bi se javio u program uživo poklanjala automobil Porše 944 vredan $50 000. Kevin i njegov prijatelj Ron Austin preuzeli su svih 25 telefonskih linija radio stanice i blokirali sve pozive osim svog. zatim su ostvarili 102. poziv i osvojili nagradu. Priča o Poulsenovom hakerskom delu života opisana je kasnije u knjizi The Watchman.
1991. Paul Lindner and Mark McCahill kreiraju Gopher. Gopher je mrežni protokol za pretragu i pronalaženje distribuiranih dokumenata.
1991. Philip Zimmerman kreira program za enkripciju Pretty Good Privacy (PGP). Ovo mu je donelo trogodišnju policijsku istragu jer je Vlada SAD smatrala da su prekršene restrikcije za kriptografske programe. PGP uprkos tome postaje najšire upotrebljavani program za enkripciju u svetu. Tokom 1996. godine, Vlada SAD je odbacila slučaj protiv Zimmermana. Kada se pravilno koristi, PGP obezbeđuje veoma visok nivo bezbednosti:upućeni tvrde da čak ni vladine agencije poput NSA nisu u stanju direktno da dešifruju poruke koje su pravilno enkriptovane u ovom programu. Bruce Schneier, renomirani kriptograf, okarakterisao je PGP kao “najbliži za enkripciju na nivou vojnih obaveštajnih službi”.
1991. Ustanovljen Internet kao veza između vojnih i obrazovnih institucija, sa zabranom korišćenja u poslovne svrhe. Zabrana je kasnije ukinuta.
1991. Lou Montulli kreira Lynx, pretraživač koji pretražuje tekst na webu. se zasniva na tekstu, a namenjen je korisnicima UNIXa.
1991. Kruže glasine o virusu Michelangelo koji bi na 517. rođendan ovog slikara 6. marta 1992. godine trebalo da zarazi milione kompjutera. Mikelanđelov rođendan prolazi bez većih incidenata.
1991, februar. Sun Microsystems proizvodi Solaris 1.0, koji koristi monolitni kernel.
1991, februar. Objavljena DOS verzija AOLa.
1991, februar. Guido van Rossum piše programski jezik Python i objavljuje ga na Usenetu. Python je viši programski jezik otvorenog koda, interaktivan i objektno orijentisani. Često se poredi sa jezicima kao što su Tcl, Perl, Scheme ili Java.
1991, maj. Apple proizvodi Macintosh System 7.0.
1991, 6. avgust. Tim Berners-Lee, vlasnik Useneta, najavljuje projekat World Wide Web (WWW).
1991, septembar. Linus Torvalds objavljuje Linux verziju 0.01, čiji je kod imao 64KB. Torvalds ga je objavio kao student na Univerzitetu u Helsinkiju i prvobitno ime ovog operativnog sistema bilo je Freax.
1991, 5. oktobar. Linus Torvalds na Usenetu objavljuje dostupnost besplatnog kernela Linux, koji liči na Minix.
1992. Bibliotekar Jean Armour Polly uvodi termin “surfovanje Internetom”.
1992. Bill Jolitz objavljuje 386BSD 0.0/0.1.
1992, 29. januar. ndy Tanenbaum, kreator Minixa, objavljuje na newsgrupama comp.os.minix da je LINUX zastareo. Linus Torvalds brzo odgovara na ovu objavu.
1993. National Security Agency (NSA) dizajnira i objavljuje Secure Hash Algorithm (SHA)
1993. Pokrenut projekat F Virtual Window Manager (FVWM). Dizajniran je tako da smanji korišćenje memorije, obezbedi 3-d izgled i jednostavnu virtuelnu radnu površinu (desktop).
1993, 1. mart. Microsoft proizvodi Windows NT 3.1. (Windows New Technology 3.1). Sa dizajnerskog aspekta, Windows NT je modifikovani mikrokernel.
1993, 20. april. Objavljen NetBSD 0.8. NetBSD vodi poreklo od UCB 4.3BSD i 386BSD. Napravljen je za višeplatformsku podršku.
1993, 21. april. Proizveden web pretraživač Mosaic 1.0. Napisan je u National Center for Supercomputing Applications (NCSA). Vođe projekta bili su Marc Andreesen (jedan od osnivača Netscapea) i Jim Clark (jedan od osnivača kompanije Silicon Graphics).
1993, 30. april. CERN objavljuje da je World Wide Web (WWW) dostupan svima.
1993, jun. Postoji 130 sajtova na mreži. Istraživanje Netcrafta u martu 2005. godine pokazalo je da se taj broj popeo na preko 60 miliona.
1993, 9. jul. Jeff Moss u Las vegasu organizuje prvi Def Con, konferenciju posvećenu kompjuterskoj sigurnosti. Konferencija je prvobitno bila namenjena opraštanju od Bulletin Board Systems (BBS) koje je zamenio Web, ali je ovaj skup postao toliko popularan da je prerastao u godišnje događaje.
1993, 17. jul. Slackware čiji je kreator Patrick Volkerding postaje prva komercijalna distribucija Linuxa. Volkerding je, objašnjavajući zašto je Slackware bolji od Windowsa, rekao: "Mislim da Slackware bolje zvuči nego Microsoft, zar ne?"
1993, 16. avgust. Ian Murdock stvara Linuxovu distribuciju Debian.
1993, decembar. Objavljen FreeBSD 1.0. koji se koncentrisao uglavnom na i386 platforme.
1994. Håkon Lie i Bert Bos kreiraju Cascading Style Sheets (CSS).
1994. Kreiran Red Hat i postaje jedna od najpopularnijih distribucija Linuxa. Kreator je bio Marc Ewing, koji je ime dobio po dedinoj omiljenoj crvenoj kapi lakros tima Cornell. Ewing je nosio tu kapu između časova na informatičkom smeru Carnegie Mellona.
1994. Lansirana prva verzija web browsera Opera.
1994, 12. januar. Mark Abene (Phiber Optik) počinje služenje kazne od godinu dana zatvora zbog optužbi za zloupotrebu kompjutera. Kao osnivač hakerske grupe Masters of Deception, Mark je inspirisao hiljade tinejdžera širom zemlje da prouče način rada kompjuterskog sistema SAD. Ubrzo, časopis New York Magazine uvrstio ga je među 100 najpametnijih ljudi u gradu.
1994, februar. David Filo i Jerry Yang, na doktorskim studijama na Stanfordu, pokreću web-sajt vodič koji će kasnije dobiti ime Yahoo.com. Ovaj projekat započeli su u studentskom domu kako bi pratili na Internetu ono što ih zanima. Originalan naziv sajta bio je Džerijev vodič kroz World Wide Web (Jerry's Guide to the World Wide Web), ali su ideju za novo ime dobili iz rečnika. Ime Yahoo! je skraćenica od Yet Another Hierarchical Officious Oracle (Još jedno hijerarhijsko nametljivo proročanstvo)
1994, 14. mart. Proizveden Linux kernel 1.0.
1994, 12. april. Prva spam poruka poslata preko newsgrupe. Canter i Siegel, advokati iz Arizone reklamirali su svoje beskorisne usluge u vezi sa predstojećom "green card" lutrijom. Korisnici su ovu poruku nazvali “spam” i ona je opšteprihvaćena i danas.
1994, 13. jun. Vladimir Levin, 23godišnji ruski haker sa svojom grupom izvršava prvu međunarodnu pljačku banke preko Interneta. Od Citibanke ukradeno je 10 miliona dolara, koja je tvrdila da je povratila sve osim 400 000$. Levin je kasnije uhapšen i osuđen na tri godine zatvora. Ovo je prva online pljačka banke koja je izašla u javnost.
1994, oktobar. Lansirana prva verzija web browsera Netscape.
1994, decembar. Yukihiro "Matz" Matsumoto kreira programski jezik Ruby.
1994, 25. decembar. Stručnjak za bezbednost kompjutera Tsutomu Shimomura pomaže u praćenju i hvatanju Kevina Mitnicka. Događaj je kasnije opisan u knjizi Takedown. Nakon hapšenja, Mitnick i njegov prijatelj optuženi su za neovlašćen pristup velikom broju proizvođača programa i operativnih sistema. mobilnih telefona, internet provajdera i obrazovnih institucija. kao i za krađu, kopiranje i neovlašćeno posedovanje programa kompanija Motorola, Fujitsu, Nokia, Sun, Novell i NEC. Mitnick je u trenutnku kada je uhapšen kod sebe imao i 20 000 brojeva kreditnih kartica.
1995, februar. Bivši član hakerske grupe LOD, Corey Lindsly (Mark Tabas) postaje jedan od glavnih članova hakerske grupe Phonemasters čija je glavna meta bilo zauzimanje telekomunikacione infrastrukture širom sele Amerike. Grupa je upala u sisteme AT&T, British Telecom, GTE, MCI WorldCom, Sprint, Southwestern Bell, kao i sisteme u vlasništvu državnih i federalnih vladinih agencija, uključujući i kompjuterski sistem National Crime Information Center (NCIC). Takođe, uspeli su da uđu u baze podataka kompanija Equifax Inc., TRW Inc., Nexis/Lexis i u sistem Dun & Bradstreet. Ova grupa imala je pristup delovima nacionalne elektromreže, sistema kontrole leta, a uspeli su da dodđu i do digitalnog spiska nezvaničnih telefona Bele kuće. Federalni sud dozvolio je da FBI prvi put koristi tzv "data tap" za praćenje hakera. Corey je osuđen na 5 godina zatvora zbog svojih aktivnosti.
1995, 18 mart. Dan Farmer i Wietse Venema stavljaju na internet bezbednosni administrativni alat za analiziranjue mreže SATAN (Security Administrator Tool for Analyzing Networks). Ovo je proizvelo žučnu raspravu zbog puštanja u javnost programa koji omogućava analiziranje mreže. Rasprava traje i danas.
1995, april. Napravljen Apache web server is released. Njegov prvobitni kreator je Brian Behlendorf , a u 2005. godini 69% svih sajtova u svetu je bilo na njemu.
1995, 5. maj. Chris Lamprecht (Minor Threat) postaje prva osoba kojoj je zabranjeno korišćenje Interneta. Chris je osuđen za brojne kriminalne radnje povodom kojih se izjasnio krivim. Između ostalog, kopirao je i prodao circuit boards kompanije Southwestern Bell. Ranih 90tih, Chris je napisao program ToneLoc (Tone Locator), po ugledu na programe u filmu WarGames, koji su pronalazili otvorene linije u telefonskim centralama.
1995, 23. maj. James Gosling kreira programski jezik Java.
1995, jul. Jeffrey Bezos u Sijetlu lansira prvu onlajn prodavnicu knjiga Amazon.
1995, 12. jul. Tatu Ylonen razvijaSecure Shell (SSH) protokol. SSH vrsta bezbedne telnet konekcije koja ide preko enkriptovanog kanala i u potpunom je skladu sa autentičnošću javnih ključeva.
1995, avgust. Lansiran web browser Internet Explorer 1.0.
1995, avgust. Microsoft počinje prodaju operativnog sistema Windows 95. za četiri dana prodato je više od milion primeraka.
1995, septembar. Pierre Omidyar osniva eBay.
1996. Matthias Ettrich započinje projekat K Desktop Environment (KDE).
1996. Objavljena prva verzija Linux distribucije SuSE 4.2. SuSE je skraćenica od nemačkog izraza Software und System Entwicklung.
1996. New Deal objavljuje New Deal Office 2.5.
1996. IBM objavljuje OS/2 Warp 4.
1996. Internet početnik iz Tel Aviva lansira ICQ ili I Seek You, servis za povezivanje korisnika računara.
1996, januar. Larry Page i Sergey Brin započinju rad na mašini za pretragu BackRub koja kasnije postaje Google.
1996, maj. Uveden POP3 (Post Office Protocol version 3) protokol. POP3 je standardni Internet protokol koji se koristi za prenos emailova od udaljenih servera do primaoca putem TCP/IP konekcije.
1996, 9. jun. Objavljen Linux kernel 2.0.
1996, 4. jul. Sabeer Bhatia i Jack Smith kreiraju Hotmail. On će kasnije biti prodat Microsoftu za 400 milliona $.
1996, avgust. Microsoft objavljuje Windows NT (New Technology) 4.0.
1996, oktobar. Pokrenut projekat Internet2. Cilj projekta je da razvije napredne mrežne aplikacije i tehnologije kao što je IPv6, i da osigura njihovu primenljivost na postojećem Internetu.
1996, 18. oktobar. Najavljena osnovna verzija OpenBSD 2.0. OpenBSD je ultra sigurni operativni sistem čiji kod napušta koncept NetBSD 1.1, kada se Theo de Raadt nije složio sa vizijom budućnosti NetBSD koda. OpenBSD se danas smatra najbezbednijim operativnim sistemom na svetu.
1997. Miguel de Icaza i Nat Friedman započinju projekat GNU Network Object Model Environment (GNOME).
1997. U prodaju pušteni DVD (Digital Versatile Disc) diskovi, kao i plejeri za njih.
1997. Registrovano ukupno 101,803 Name Servers u whois bazi podataka.
1997. Zeev Suraski i Andi Gutmans menjaju originalne delove PHP forme i stvaraju bazu za PHP 3. Naziv PHP je nastao od ispremetanih slova skraćenice za Hypertext Preprocessor.
1997, 28, januar. Ian Goldberg, student završne godine na univerzitetu Berkeleyučestvovao je u takmičenju RSA Data Security i uspeo da razbije 40tobitni kod spajajući međusobno 250 neupotrebljenih radnih stanica koje su mu omogućile da testira 100 milijardi mogućih „ključeva“ po satu. Za tri i po sata Goldberg je imao dekodiranu poruku koja je glasila „Evo zašto treba koristiti duži „ključ“. ("This is why you should use a longer key.")
1997, jun. Objavljena originalna verzija standardnog IEEE 802.11.
1997, jul. Apple objavljuje operativni sistem Mac OS 8. Za manje od dve nedelje prodato je 1,25 miliona kopija.
1997, septembar. Rob Malda pokreće sajt Slashdot koji postaje jedan od najvažnijih sajtova koji objavljuju vesti iz oblasti IT industrije.
1997, 8. decembar. Difejsovan sajt Yahoo.com.
1998. Na tržište izlazi oprema za rezanje DVD diskova.
1998. Eiger Labs MPMan F20 postaje prvi MP3 plejer.
1998, 27. februar. Na takmičenju RSA Data Security razbijen je 56tobitni kod upotrebom velikog broja kompjutera koji su koordinisano napadali preko „organizacije“ distributed.net. Sakrivena poruka je glasila „Mnogo ruku olakšava posao“ (Many hands make light work). Učesnici su za 40 dana kolektivno istražili punih 90% svih mogućih ključeva.
1998, 28. jun. Microsoft objavljuje Windows 98.
1998, 20. avgust. Objavljena prva verzija GRand Unified Bootloader (GRUB).
1998, 13. septembar. Difejsovan sajt novina New York Times. Hakerska grupa HFG (Hacking For Girlies) je na taj način izrazila protest zbog hapšenja Kevina Mitnicka. U novembru, dvojica pripadnika HFG za magazin Forbs daju izjavu da su napali sajt jer im je bilo dosadno i nisu mogli da se dogovore koji film da gledaju.
1999. Apple objavljuje Mac OS 9.
1999. 25. januar. Objavljen Linux kernel 2.2.
1999, mart. Apple objavljuje Mac OS X Server sa njihovim Macintosh GUI. U pitanju je Darwin, operativni sistem baziran na UNIXU. Darwinse zasniva na besplatnom FreeBSD kodu sa modifikovanim Mac kernelom umesto standardnog BSD kernela.
1999, 9. mart. Al Gore u intervjuu za CNN navodi: “Tokom mog rada u Kongresu SAD, pokrenuo sam inicijativu za stvaranje Interneta.” Godinama kasnije je vladalo pogrešno mišljenje da je Gore rekao da je on “stvorio” internet. Vinton Cerf „osnivački otac Interneta“ lično se zahvalio Goreu za pomoć u usvajanju zakona koji su 80tih omogućili da se Arpanet oslobodi vojne kontrole i pređe u komercijalnu upotrebu. Činjenica je da je Al Gore trebalo pažljivije da bira reči, ali nikada nije preuzeo zasluge Vintona Cerfa i ostalih “osnivačkih očeva”.
1999, 26. mart. Virus Melissa zarazio je 100 000 korisnika emailova i prouzrokovao štetu od 80 milliona $. Virus je napisao David Smith, 29togodišnji programer iz Nju Džerzija. Virus je kasnije nazvan Florida stripper.
1999, maj. Shawn Fanning, student na univerzitetu Northeastern kreira Napster, sistem za deljenje MP3 fajlova među korisnicima kompjutera. Pre nego što je zatvoren 2001. godine, Napster je imao 85 miliona registrovanih korisnika koji su razmenjivali 3 milijarde pesama mesečno.
1999, jun. RISCOS Ltd objavljuje operativni sistem RISC OS 4 za mašine RiscPC, A7000 i A7000+.
1999, novembar. Jon Johansen (DVD Jon), petnaestogodišnji Norvežanin sa dvojicom svojih drugova, članova grupe MoRE (Masters of Reverse Engineering), pravi program DeCCS. Program je služio za enkriptovanje Content Scrambling System (CSS) zaštite na DVD filmovima na tržištu.
