Lit ima veoma važnu ulogu u hakerskoj zajednici jer kao specifičan rečnik zajednice izražava zajedničke vrednosti i iskustva. Takođe, onaj ko ne poznaje jezik, smatra se autsajderom, strancem. Još jedna od funkcija lita jeste da omogući izražavanje osećanja, a da se pri tom ne pređu granice političke korektnosti (misli se prvenstveno na psovke koje se mogu zameniti znakovima !@!*@($%), kao što to možemo videti u stripovima.
Interesantno je da je 1337 bio relativno nepoznat širokoj javnosti, sve dok se nije pojavio veoma popularan strip Megatokio (Megatokyo) koji je koristio neke reči iz lita Javnost je upoznala ovaj način pisanja, a hakeri su prosto poludeli za stripom. Lit takođe obezbeđuje slobodu govora, jer uspeva da izbegne kontrole i zabrane koje autoriteti postavljaju. Kao što se hakeri u praksi bore za slobodnu informaciju i slobodan kod, tako se i njihov jezik razvijao u cilju slobode izražavanja.
Iako predstavlja izraz glavnih socioloških zakona, da male grupe nastoje da održe sopstveni identitet i egzistenciju u okviru većih grupa kroz formiranje sopstvenog jezika, hakerski sleng postavlja izazove pred lingvističke i antropološke pretpostavke. Početkom 1990tih, pričalo se o dva pravca u izražavanju. Prvu struju činio je precizan, neemotivan jezik karakterističan za kulture u kojima vladaju logika, objektivnost, individualizam. Drugi pravac bio je emotivan, višeznačan, kompleksan i važio je u kulturama u kojima preovlađuje subjektivnost, konsenzus, kooperacija i tradicija. Hakeri su uspeli da pomire ova dva pravca pokazujući da u jednoj kulturi u kojoj se sve zasniva na logici i individualnosti može da se razvije kompleksan, slobodan i višeznačan jezik.
Interesantno je da je 1337 bio relativno nepoznat širokoj javnosti, sve dok se nije pojavio veoma popularan strip Megatokio (Megatokyo) koji je koristio neke reči iz lita Javnost je upoznala ovaj način pisanja, a hakeri su prosto poludeli za stripom. Lit takođe obezbeđuje slobodu govora, jer uspeva da izbegne kontrole i zabrane koje autoriteti postavljaju. Kao što se hakeri u praksi bore za slobodnu informaciju i slobodan kod, tako se i njihov jezik razvijao u cilju slobode izražavanja.
Iako predstavlja izraz glavnih socioloških zakona, da male grupe nastoje da održe sopstveni identitet i egzistenciju u okviru većih grupa kroz formiranje sopstvenog jezika, hakerski sleng postavlja izazove pred lingvističke i antropološke pretpostavke. Početkom 1990tih, pričalo se o dva pravca u izražavanju. Prvu struju činio je precizan, neemotivan jezik karakterističan za kulture u kojima vladaju logika, objektivnost, individualizam. Drugi pravac bio je emotivan, višeznačan, kompleksan i važio je u kulturama u kojima preovlađuje subjektivnost, konsenzus, kooperacija i tradicija. Hakeri su uspeli da pomire ova dva pravca pokazujući da u jednoj kulturi u kojoj se sve zasniva na logici i individualnosti može da se razvije kompleksan, slobodan i višeznačan jezik.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovde mozete ostaviti Vas komentar. HVALA!!!