Hakeri i terorizam

Pod pojmom sajber-terorizam (cyber-terrorism) podrazumeva se korišćenje računara i informacionih tehnologija, pretežno Interneta, za izazivanje štete sa ciljem da se postigne ispunjavanje političkih ili religioznih ciljeva napadača. Širokom upotrebom Interneta idividualci i grupe ga mogu koristiti u cilju pretnje građanima, pojedinim (etničkim ili verskim) grupama, zajednicama, pa i samim državama. Međutim, postoje struje mišljenja koje tvrde da sajber-terorizam ne postoji i da je to u stvari pitanje hakovanja i rata zbog informacija.

Interesovanje javnosti za sajber-terorizam počelo je krajem 80-tih godina prošlog veka. Kako se bližila 2000. godina, rastao je strah od virusa „milenijumska buba“ kao i od potencijalnih napada sajber-terorista. Posle 11. septembra 2001. godine, terorizam, a samim tim i njegov deo koji se odnosi na svet informacionih tehnologija dospeo je u žižu javnosti. Naslovne stranice u medijima bile su prepune naslova koji upozoravaju na mogućnost jednog jakog napada koji bi onemogućio Internet da funskcioniše. Međutim, to se još uvek nije dogodilo.

Da bi se izvele ovakve akcije, neophodno je da napadači poseduju veliko znanje o računarima. Ali, kao što svaki programer nije haker, tako ni svaki haker nema programersko umeće. Zbog toga je neosnovano sajber-terorizam povezivati samo sa hakerima, iako postoje primeri da su upravo hakeri izveli neke od takvih akcija u prošlosti.

Rumunski hakeri su jednom prilikom uspeli da upadnu u sistem istraživačke stanice na Antartktiku gde je radilo 58 naučnika. Na svu sreću, njihova aktivnost je zaustavljena pre nego što se desila neka nesreća. Do kraja 2004. godine, nije zabeležen ni jedan napad hakera koji je odneo život i jedne osobe. Većina napada je izazivala materijalnu ili finansijsku štetu, kao u slučaju kada su virusi napali i ugasili nevitalne sisteme jedne nuklearne elektrane, ali nikakvih dalekosežnijih posledica nije bilo.

Najsvežiji primer koji je izazvao globalnu paniku desio se krajem septembra 2008. godine kada je grupa hakera koja se naziva 'Greek Security Team', 'upala' u računare CERN-a (Evropski centar za nuklearna istraživanja) toliko duboko da su se nalazili veoma blizu preuzimanja kontrole nad jednim od detektora LHC-a, najvećeg akceleratora čestica. Hakeri su u sistem provalili već prvog dana eksperimenta i postavili lažnu stranicu na sajt CERN-a, rugajući stručnjacima odgovornim za kompjuterski sistem nazivajući ih 'gomilom školaraca'. Predstavnici CERN-a saopštili su da nikakva materijalna šteta nije načinjena, ali je neugodno saznanje da su detektori, i cela skupocena skalamerija, podložni digitalnom ugrožavanju.

Za sada se hakeri u ulozi terorista pojavljuju samo na filmu, što možda predstavlja vizualizaciju straha sa kojim se suočava današnje društvo. Strah od terorizma u bilo kom obliku postoji i ima svoje realne osnove. Ljudi kažu da su u strahu velike oči, ali je ipak neosnovano da se cela hakerska zajednica zbog nedovoljne informisanosti i straha od nepoznatog obeleži kao subjekat takvog ponašanja. Upravo to se desilo legendi svetskog haka, Kevinu Mitnicku, za koga su kružile priče da bi mogao da aktivira vojne projektile i izazove Treći svetski rat, pa mu je tokom boravka u zatvoru bila uskraćena mogućnost da koristi čak i telefon, jer se smatralo da u njegovim rukama može da posluži za izazivanje neke globalne katastrofe.